VIŠE PARA NA RAČUNU NAJSTARIJIH Detaljno objašnjenje – šta je „švajcarska formula plus” za usklađivanje penzija

BizPortal | 13:07 | 11.11.22 Finansije

Za bolju poziciju penzionera.

Shutterstock

Ministar finansija, Siniša Mali, najavio je promenu u penzionom fondu od 1. januara 2022. godine. Od početka sledeće godine planirano je primenjivanje švajcarske formule plus za usklađivanje penzija, a upravo ta metoda značajna je u poboljšanju zaštita penzija.

Šta znači „švajcarska formula plus” za usklađivanje penzija

S tim da je inflacija i dalje u jeku, da su cene sklone promenama, najstarijim građanima je država obezbedila formulu koja garantuje kvalitetniji život, s tim da dinar nema istu vrednost koju je imao prošle godine. Švajcarska formula je uvedena decembra 2019. godine, i prvobitno je bilo predviđeno usklađivanje rasta penzija dva puta godišnje, ali se prešlo na jednogodišnje, pošto se inflacija veoma malo menjala.

Kada se jednom utvrdi iznos penzije za neko određeno lice, taj iznos se periodično menja da bi se povećala kupovna moć penzija. Tome služi „švajcarska formula“ koja dato uvećanje obračunava u odnosu na rast cena i zarada.

– Ukoliko padnu na ispod 10 odsto BDP, mi ćemo ih usklađivati samo sa prosečnim platama, ako su između 10 i 10,5 odsto implementiraćemo švajcarsku formulu, a ako su između 10,5 i i 11 odsto, biće indeksirane sa stopom inflacije – objasnio je Mali u Skupštini Srbije, gde je raspravljano i o Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ovo je zapravo formula kojom se obezbeđuje povećanja platežna sposobnost, ona predviđa rast novčane nadoknade najstarijim građanima i bazira se na praćenju rasta cena i prosečnih zarada, 50 odsto u odnosu na inflaciju i 50 odsto u odnosu na rast zarada.

U nešto normlanijim okolnostima, inflacija koja varira oko dva odsto smatra se prihvatljivom, i takva ne upućuje na potencijalne privredne probleme, ali sa inflacijom koja broji nešto viši odstotak, neophodno je pronaći način usled koje će građanima kupovna moć biti kvalitetnija.

Švajcarska formula prvo je primenjena u Švajcarskoj, da bi se ovakav sistem obračuna penzija preneo u druge evrospke zemlje, koje uglavnom kombinuju neku vrstu usklađivanja sa inflacijom i rastom zarada. Izutetak su zemlje sa jako visokim rashodima za penzije, kao što su Francuska, Italija, Austrija i Španija, koje svoje penzije usklađuju samo sa inflacijom.

Čak i sa tom niskom inflacijom, penzije bi svake godine gubile kupovnu moć. Tako da rast penzija u skladu sa inflacijom održava njihovu apsolutnu kupovnu moć, kako bi penzioneri mogli da kupe otprilike istu količinu dobara i usluga svake godine tokom svog penzionerskog staža.

Primanja 1,7 miliona penzionera su od 1.novembra uvećana za devet odsto, dok je naredno povećanje najstarijih građana u Srbiji najavljeno od 1. januara 2023.godine i iznosiće 12,1 odsto.

Kako privreda raste i razvija se, tako rastu i zarade. Kako bi u slučaju usklađivanja penzija samo sa inflacijom došlo do toga da se njihova relativna kupovna moć u odnosu na plate smanjuje, jedno od rešenja je i da se penzije periodično usklađuju sa nivoom ekonomskog rasta (rasta prosečnih plata).

U ovoj godini je, od januara, a na osnovu projekcija i usklađivanja prema švajcarskoj formuli, rast penzija u Srbiji iznosio više od 10 procenata. Ukupno povećanje biće između 20,2 i 20, 8 odsto zaključno sa januarom. To će iznositi značajno više od godišnje inflacije, tako da će penzije manje zaostajati za platama, i prosečna penzija iznosiće 38.000 dinara ili 322 evra, računajući i poljoprivredne penzije.