VELIKO PITANJE JESU KAMATE NA KREDITE NBS posle dužeg vremena podigla referentnu kamatnu stopu, a svet upozorava da može biti samo gore

Kada govorimo o Srbiji zvanični podaci govore da tražnja stanovništva za kreditima raste, i to najviše za dinarskim keš kreditima i onim za refinansiranje, ali i za stambenim kreditima u evrima.

Hoće li nam rasti kamate na kredite koje otplaćujemo? Hoće li nam biti skuplji i novi krediti, i da li s tim uvezi postoji razlika kada govorimo o keš i dinarskim zajmovima. Odgovori na ova pitanja u poslednje vreme sve su traženiji, a imajući u vidu da svet već neko vreme lagano diže kamate. Juče je posle duže vremena kamate podigla i Narodna banka Srbije.

Jedno postaje sve jasnije. Podstaknute globalnom inflacijom, koja se globalno uveliko otela kontroli, centralne banke širom sveta počinju brže da zaoštravaju svoje monetarne politike. U prevodu – dižu kamate, a to na kraju znači i prelivanje na rate građana i privrede. Celu inflatornu priču koja je započela sa kovidom sada je dodatno ubrzala ukrajinska kriza, i ono što je najgore, imamo neizvesnost koja dodatno doliva „ulje na vatru“.

Kada govorimo o Srbiji zvanični podaci govore da tražnja stanovništva za kreditima raste, i to najviše za dinarskim keš kreditima i onim za refinansiranje, ali i za stambenim kreditima u evrima. Ukupni zajmovi stanovništvu uvećani su u poslednjem tromesečju prošle godine za skoro 30 milijardi dinara ili za 2,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a 6,8 u odnosu na isti period 2020. godine, pokazuju poslednji objavljeni podaci Narodne banke Srbije.

Kamate se istovremeno nisu mnogo menjale i ostale su na niovu od oko 3 odsto za stambene kredite i oko devet do 10 odsto za keš u proseku.

Nove okolnosti, međutim, pozivaju na oprez. Narodna banka Srbije juče je povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto.

– Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja – naveli su u NBS pritom u obrazloženje.

Šta to konkretno znači? U najkraćem, odgovor je da znači za dinarske kredite, a ne za one gde je kamata vezana za euribor kao što su stambeni.

Izvršni direktor banke u Srbiji Slavko Carić ocenio je da ovako mali pokret neće da napravi nikakve dramatične pomake što se tiče investicija i građana.

Naglasio je da će povećanje kamatne stope malo više osetiti građani i mali deo privrede koji su zaduženi u dinarima, jer će imati nešto višu mesečnu ratu, ali je napomenuo kako će istovremeno biti povećana i kamata na dinarsku štednju.

– Za sada nema dramatičnih događaja na horizontu, ali se mora pratiti koliko će dugo trajati kriza u Ukrajini, koliko brzo će cene hrane i energenata početi da se vraćaju u normalu, jer su najveći pojedinačni imputi za rast inflacije“, upozorio je Carić.

Šta sa stambenim kreditima

U Srbiji ima oko 130.000 stambenih kredita i svi su oni uglavnom vezani za euribor.

Koliko euribor utiče na cenu kredita najbolje govori primer da je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenta. U međuvremenu, Euribor je počeo značajno da pada – u minus je ušao još 2016. godine, i na tom nivou je i danas. Ono što je činjenica jeste da poslednja tri meseca lagano raste – sa 0,56 odsto u januaru na 0,46 odsto danas.

Loša informacija po euribor jesu nove vesti koje u poslednje vreme dobijamo sa svetskih finansijskih tržišta. Prvo je kamate podigao američki FED uz najave da će do 2024. biti još nekoliko povećanja, a onda je sličan potez najavila i Evropska centralna banka. Potom je FED ponovo povukao potez.

Federalne rezerve koje su u martu podigle svoju ključnu kamatnu stopu prvi put u više od tri godine (za 0,25 odsto), u maju na zasedanju će dodatno podići i to verovatno za 50 baznih bodova, saopšteno je pre neki dan.

O uticaju euribora možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu stambenog kredita od 277 evra da poveća na 316 evra. Kod keš kredita povećanje bi bilo manje, ali opet značajno imajući u vidu mnogo manji iznos ukupnog zajma u banci.

Primer za stambeni kredit:

Kredit od 50.000 evra

Euribor sada 0 %

Rok otplate 20 godina

Kamata u banci 3 %

Mesečna rata sada sa euriborom od 0 odsto – 277 evra

Mesečna rata sa rastom euriborom na 1,5 odsto – 316 evra

Mesečna rata sa rastom euriborom na 3 odsto – 358 evra