U SRBIJI KRATKI PREDAH Evropu i SAD čekaju povećanja kamatnih stopa

BizPortal | 14:51 | 10.06.23 Finansije

Bilo kako bilo, NBS će morati da prati Evropu i odluke centralnih banaka.

Shutterstock

Iz Međunarodnog monetarnog fonda saopštili su da banke u SAD i dalje nedovoljno ograničavaju pozajmice, što može da vodi daljem podizanju kamatnih stopa u Americi. Istovremeno, direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila je da su pritisci na cene „snažni“ i istakla da će ECB podići kamatne stope dovoljno da smanji inflaciju i da će ih zadržati „koliko god bude potrebno“.

Direktorka Evropske centralne banke Lagard je rekla da će buduće odluke osigurati da referentne kamatne stope budu dovedene na nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto. Navela je i da će se kamate zadržati na tim nivoima onoliko dugo koliko je potrebno.

Pret tih upozorenja i najava, Narodna banka Srbije je saopštila da je odlučila da „predahne“ sa monetarnim zatezanjem, ali je Izvršni odbor NBS ipak 8. juna odlučio da ponovo poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto.

Pri donošenju ovakve odluke, kako je saopšteno, Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Naredna sednica Izvršnog odbor NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.

Stručnjaci smatraju da je to što je nedavno NBS odlučila da napravi „predah“ u monetarnom zatezanju nije značilo da je tom zatezanju došao kraj. Navode da će NBS pratiti okolnosti pre svega u Evropi, jer NBS mnogo više zanimaju makorekonomski parametri za Evropu.

Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum kaže za Euronews Srbija da je u slučaju američkog tržišta i evrozone situacija malo različita, ali da se ide u istom smeru kada je reč o podizanju referentnih kamatnih stopa.

-Po pitanju Amerike, FED po sadašnjim projekcijama očekuje eventualno još jedno ili dva povećanja referentne kamatne stope po 0,25 odsto. Trenutno je stopa na 5,25, oni su otprilike dostigli vrhunac i tamo se rezultati vide mnogo konkretnije nego u evrozoni. Što se tiče same evrozone, tu i dalje postoji prostor za veće povećanje referentne kamatne stope zato sto je ona trenutno 3,75- rekao je Stakić.

Prema njegovim rečima, izjava Kristin Lagard u ovom trenutku ima smisla u kontekstu toga da može eventualno da bude još nekoliko povećanja dok ne vidimo značajnije smanjenje stopa inflacije.

-Po pitanju Evrope, situacija je u kontekstu monetarnog zatezanja predvidljivija nego što je u Americi- kaže Stakić.

Prema rečima Stakića, Narodna banka Srbije je nedavno na Izvršnom odboru odlučila da „predahne“ sa monetranim zatezanjem, ali to nije značilo da je tom „zatezanju“ došao kraj.

-Centralna banka će pored onoga što se dešava u evrozoni morati da prati i neke domaće faktore, pre svega moraće da vidi kako će ova cena struje i energenata da utiče na inflaciju. S druge strane, moraće isto tako da se sa zebnjom očekuje kakva će biti poljoprivredna sezona jer od toga zavisi šta će biti sa cenom i voća i povrća i ostalih namirnica koje čine ne mali deo u našoj potrošačkoj korpi-rekao je Stakić.

On je naveo da u tom smislu imamo i tržišne faktore, a i faktore koji dolaze iz Evrope.

-Evropa je naš najveći trgovinski partner i nama je u mnogo većoj meri važnije šta radi Evropska centralna banka nego sta rade Federalne rezerve- zaključio je Stakić.

„Puni efekti monetarnog zatezanja tek za šest do osam meseci“

Na pitanje kad postaje kontraproduktivno monetarno zatezanje, Stakić kaže da će se tek u trećem i četvrtom kvartalu ove godine videti ti puni efekti „zatezanja“ koja su se dogodila pre šest, sedam ili osam meseci, kao i da će se u tom kontekstu videti da će se kreditna aktivnost još više smanjivati.

-U ekonomiji postoji nešto što se zove neutralna kamatna stopa, dakle to je neka kamatna stopa koja ekonomsku aktivnost niti dovodi do kontrakcije niti je dovodi do pospešivanja. S obzirom na priporodu krize i uslova koji se dešavaju, ni jedni ni drugi ne znaju koja je to kamatna stopa koja će malo na duži rok početi da ‘hladi’ i da kontraktuje tržište zato što kada centralna banka poveća kamatne stope postoji odloženi efekat, otprilike od šest do 12 meseci. Mi tek treba da proživimo sada kroz to vreme, da vidimo kako dosadašnja povećanja utiču na kreditnu aktivnost – rekao je Stakić.

Naveo je da kao što promet opao i da se kreditna aktivnost smanjila u najvećem broju zemalja, tako da će se tek u trećem i četvrtom kvartalu ove godine videti pune efekte zatezanja koji su bili pre 6, 7 ili 8 meseci.

– U tom kontekstu vidim da će se kreditna aktivnost još više smanjivati. I u Evropi i u Americi najveći broj kredita koji se uzimaju su stambeni sa fiksnom kamatnom stopom, oni koji uzeli ranije po fiksnoj kamatnoj stopi, oni jako dobro prolaze ali neko ko želi sad da se zaduži, on ako uzme kredit po fiksnoj kamatnoj stopi, ona je i preko 7 odsto, tako da se tu najbolje vidi efekat tamo na njihovom trzistu nekretnina na primer kakav je broj prijava za nove kredite a verujem da nas još negativniji rezultati očekuju u drugoj polovini ove godine – rekao je Stakić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.