DUŽNICI, PONOVO POSKUPLJUJE RATA KREDITA Ne treba očajavati, stižu dobre naznake

BizPortal/ Tamara Đurđević | 15:52 | 06.06.23 Finansije

Stabilizacija je blizu.

Foto: Freepik

Nemila odluka Evropske centralne banke o ponovnom podizanju kamatnih stopa, kako bi se uprkos snažnim pritiscima smanjila inflacija, neprijatno je iznenadila sve dužnike. I da, to zapravo znači da ponovo poskupljuje rata za kredit.

Naime, direktorka Kristin Lagard izjavila je da će se nakon podizanja refernetnih kamatnih stopa, taj nivo i „zadržati koliko god bude potrebno“.

Kako bi se postigao ciljani povratak inflacije na tri odsto, neminovno je da se ovako nešto dešava, potvrdio je Vladimir Vasić, ekonomski stručnjak, za Bizportal.

– Videli smo Lagard koja je i pre nekoliko meseci istakla da dokle god inflaciju ne vidi u pravcu od 3 odsto, plus, minus 1,5, da ECB neće odustajati od podizanja referentih kamatnih stopa, a poslednja dešavanja Evropske centralne banke su to i potvrdila. To je korak koji je morao da se desi usled inflatornog pritiska – rekao je Vasić.

Poskupljuje rata za kredite, ali ima dobrih naznaka

Još uvek nemamo preciznu informaciju do kada će kamatne stope da se kreću uzlaznom putanjom, ali prema rečima ekonomskog stručnjaka, ono što je dobro u ovoj situaciji jeste što će povćanje iznositi samo 25 odsto, kao i da se vide pozitivne naznake za budućnost.

– Sredinom juna je sledeće zasedanje ECB, a verovatno će tada podici referentnu kamatnu stopa za 25 baznih poena, što je opet signal da se lagano trend rasta usporava, s tim da je nekad bilo povećanja i do 50 baznih poena. Da li će biti jedno ili dva povećanja, to zavisi kako će privreda ragovati na podizanje refernetnih kamatnih stopa, i koliko ce se inflatorna dešavanja, odnosno inflacija ohladiti – objasnio je sagovornik za Bizportal.

Nezavnisnim zemljama inflacija ne predstavlja toliki problem

Kako je Vasić istakao, zemlje koje su nezavisnije u smislu energetike, gasa, struje, ali i koje imaju veliku poljoprivrednu proizvodnju su negde na manjem udaru inflacije, a dok su nasuprot njima, one države koje zavise od energenata i ostalih tržišta u nezavidnijoj situaciji.

– Ako zavisnim zemljama treba gas, oni moraju da ga kupe, bez obzira koja je njegova cena, ili da se uvoze druge komponente, sa bilo kog svetskog tržišta. Kroz te cene koje plaćaju za uvoz neophodnih sirovina, oni faktički uvoze inflaciju – dodao je sagovornik.

Do kraja godine još eventualna dva skoka referentnih kamatnih stopa

U razgovoru za naš portal, Vasić je bio optimističan, a prema njegovim procenama, kraj godine bi mogao da donese smirivanje u finansijskom sektoru.

– Evropska centralna banka naglasila da je ovo jedno od poslednjih podizanja kamatnih stopa, i da postoji mogućnost da se dese još samo dva do kraja 2023. godine. Verujem da će tako i biti, ali se takođe podrazumeva da će takvi koraci imati uticaj na sve građane koji imaju kredite u evrima, i da će se svako podizanje kamatnih stopa reflektovati u ceni kredita, odnosno u visini mesečne rate – rekao je Vasić.

Takođe dodaje da će se ta visina kamatnih stopa zadržati par meseci na tom nivou, kako bi kreatori makroekonomske ekonomije i politike uverili da se inflacija vratila u onaj koridor od tri odsto na koji svi ciljaju.

Kojom brzinom će kamatne stope krenuti na dole?

Građanima kojima se mesečna zaduženja prema bankama uvećavaju nakon svake odluke Evropske centralne banke, preostaje da se izdaju u pravilo kojom se brzinom pomera referentna kamatna stopa,

– Centralne banke upravljaju monetarnom politikom čime utiču na stabilnost cena. Cena novca, je takođe, vezana za referetnu kamatnu stopu – onog trenutka kada banke podignu stopu, signal je da novac postaje skuplji, kao i obrnuto. Onog trenutka kada kamate krenu na dole, novac postaje jeftiniji i dostupniji što se oseća u visini (smanjenih) mesecnih rata.

Vasić je u razgovoru za Bizportal naglasio da za taj silazni pad mora da prođe neko vreme, jer to ne ide po automatizmu. Kao i da mesečne rate ne mogu da se smanje odjednom, nego, kako su se postepene povećavale refererntne kamatne stope, tako će ih čelnici ECB i obarati.

– Opet će se na dva tri meseca spuštati referentna kamatna stopa, a postoji i neko pravilo kojom brzinom se pomera. Manje više, istim tempom kako idu na gore, tako bi trebalo i da se spuštaju – rekao je ekonomista.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.