ŠTA TO, UOPŠTE, RADE CENTRALNE BANKE? Kako podizanje kamatnih stopa ublažava inflaciju – i kada postaje opasno

BizPortal | 11:02 | 05.07.22 Finansije

Nije popularna odluka, ali ima smisla, dok se ne pretera.

Foto: Shutterstock

Američke Federalne rezerve (FED), institucija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koja obavlja poslove centralne banke, ponovo su nedavno podigle svoju referentnu stopu i objavile prvo povećanje od tri četvrtine boda u 28 godina.

I iz Evropske centralne banke (ECB) potvrdili su da će posle duže vremena podići kamatne stope, i to u tri poteza do kraja godine, u julu, septembru i decembru, kako bi do kraja godine dostigla 0,25 odsto. Predsednica ECB Kristin Lagard potvrdila je da će ta institucija povećati kamatne stope, te da će, ako inflacija nastavi da raste, ubrzati podizanje kamata.

Podsetimo, i Narodna banka Srbije je u cilju suzbijanja inflacije nedavno ponovo podigla referentnu kamatnu stopu.

Dakle, stroža monetarna politika je odgovor ECB-a na rast inflacije u evrozoni koja je u maju bila 8,1 odsto a globalno gledano, cilj je odgovoriti na najgoru inflaciju koja je pogodila svetsku ekonomiju u poslednjih 40 godina.

Kako više kamatne stope utiču na inflaciju? One zapravo doprinose usporavanju ekonomije pa time i rastu cena, smatraju stručnjaci.

Kao lečenje raka hemoterapijom

– Fed (Američke federalne rezerve) koristi kamatne stope ili kao papučicu za gas ili kao kočnicu za rast ekonomije, kada je to potrebno. Kada inflacija raste, oni mogu povisiti kamatne stope i iskoristiti to za kočenje ekonomije, u pokušaju da inflaciju stave pod kontrolu – kaže glavni finansijski analitičar u Bankrate-u, Greg Mekbrajd.

U osnovi, kreatori politike centralnih banaka imaju za cilj da poskupe kredite, kako bi potrošači i preduzeća odustali od bilo kakvih zaduženja, čime se smanjuje potražnja a cene se, poslednično, zauzdavaju.

Mekbrajd upozorava, međutim, da su lanci u snabdevanju jedan od glavnih razloga postojeće inflacije, a tu, kaže, centralne banke ne mogu mnogo da pomognu.

– Sve dok su ovi problemi aktuelni, verovatno ćemo se i dalje boriti sa faktorima koji podstiču inflaciju, a na koje centralne banke ne mogu da utižu – rekao je Mekbrajd.

Glavna briga za ekonomiste je da Fed prebrzo povećava kamatne stope i previše smanjuje potražnju, usporavajući ekonomiju.

To bi, prema njihovim rečima, moglo dovesti do veće nezaposlenosti, ako preduzeća prestanu da zapošljavaju ili čak počnu da otpuštaju radnike. Ako kreatori politike preteraju s povećanjem kamata, to bi moglo da gurne ekonomiju u recesiju, zaustavi i poništi dosadašnji napredak.

– Lečenje inflacije u ekonomiji je kao lečenje raka hemoterapijom. Morate ubiti i zdrave delove privrede kako biste usporili generalni tok loših događaja. To nije nimalo ugodan tretman – ocenila je Tara Sinkler iz Indeed Hiring Laba.

Hod po zategnutoj žici

Ekonomisti su saglasni da je potrebno određeno vreme da bilo kakva akcija počne da deluje na ekonomiju i pruži željene efekte po inflaciju. Zato Savezni odbor za otvoreno tržište pažljivo prati ekonomske podatke, kako bi odlučio koliko i koliko često podići stope.

Takođe postoji izvesna nesigurnost zbog rata u Ukrajini, koji je takođe povećao cene roba, pre svega energenata. Fed će pratiti kako rat koči američku ekonomiju i preduzme korake u skladu s tim.

– Kada centralna banka podigne kamatne stope, takođe je verovatno da će ljudi uočiti negativne strane tih povećanja pre bilo kakvog poboljšanja na strani inflacije – rekla je Sinkler.

U osnovi, to znači da će potrošači možda morati da plaćaju više da bi pozajmili novac, dok istovremeno prate kako cene na benzinskim pumpama i prodavnicama rastu. Taj scenario je posebno težak za zaposlene sa niskim primanjima, kojima su plate možda porasle, ali ne drže korak s inflacijom.

Idealno bi bilo da centralna banka postupno podiže stope tako da ekonomija uspori tek toliko da snizi cene, bez stvaranja prevelikog pritiska na tržište rada i stopu nezaposlenosti.

Centralne banke žele da izbegnu recesiju kao i mogućnost stagflacije — situaciju u kojoj inflacija ostaje visoka dok istovremeno ekonomija usporava.

– Moraju pažljivo da hodaju po zategnutoj žici – rekao je Sinkler.