SRBI ISPRAZNILI ZLATARE Velika potražnja za dukatom Franc Jozef, vrednost je više hiljada evra

BizPortal | 14:49 | 15.02.23 Finansije

Reč je o dukatu finoće 986 (98,6 posto čistog zlata) koji ima 23,6 karata i najpopularniji je zlatnik u evropskim zemljama, ali i kod nas.

Shutterstock

Ako neko ima novca, a ne želi da ga uloži u nekretnine, automobile ili nešto slično, može da ga uloži u zlato – i to ne onog u obliku nakita, već nešto malo drugačije – u obliku dukata, odnosno zlatnika. Za to će mu trebati, u zavisnosti od gramaže zlatnika, kao i od čistoće zlata, od nekoliko stotina evra pa i do više hiljada evra. Tako se može kupiti investiciono zlato, odnosno zlatnik, koji, ako zatreba nekad – može i da se proda.

Po kojoj ceni – to je teško reći jer je zlato berzanska roba i cena se često menja, pa u zavisnosti od cene na velikim tržištima idu i cene zlata na malim. Ako je suditi po onome što se s cenom zlata dešava poslednjih nekoliko godina, današnji kupac zlata/zlatnika – izgubiti neće. Krizna vremena utiču na cenu zlata, a upravo sada je takva situacija, pa je i potražnja za zlatom znatno porasla u celom svetu.

Dakle, ko ima novca, može da kupi zlatnike, ali će na našem tržištu teško naći one najtraženije – dukate „Franca Jozefa”. Reč je o dukatu finoće 986 (98,6 posto čistog zlata) koji ima 23,6 karata i najpopularniji je zlatnik u evropskim zemljama, ali i kod nas. Proizvodi se isključivo kao investiciono zlato, a na svakom zlatniku je utisnuta 1915. godina. Veliki dukat težak je 13,96 grama i košta oko 104.000 dinara, a mali teži 3,49 grama i košta oko 27.000 dinara. Ako ih ima,a trenutno ih u prodaji na tržištu praktzično nema ni za lek.

Unca zlata oko 1.800 evra

Cena zlata često se menja i pre oko pola veka unca je koštala oko 80 dolara, dok je krajem 1980. godine za uncu je valjalo platiti gotovo 700 dolara. Pre oko decenije dostignut je rekordni iznos unce zlata – oko 1.800 dolara, a potom je od 2013. do 2018. godine vrednost ovog plemenitog metala bila u padu. Od tada pa do danas vrednost zlata raste i sada se cena unce kreće u rasponu od 1.750 do oko 2.000 dolara.

Po rečima stručnjaka za trgovinu zlatom Ljube Jakića, berzanska cena zlata stalno raste, a od 2013. godine povećana je za čak 91 odsto, što znači da raste oko 10 odsto godišnje. On je istakao da se zlato osvedočilo i ovekovečilo i da ljudi veruju u njega.

– Tako je još od Babilona kada je za uncu zlata moglo da se kupi 300 vekni hleba, a isti odnos je ostao i danas u Evropi – rekao je Jakić za Tanjug.

– Tržište zlata se razvilo, a firma iz koje dolazim bila je pionir tržišta zlatom i na našu inicijativu je 2017. godine ukinut PDV na investiciono zlato, čime je tržište potpuno legalizovano i otvoreno i praktično je eksplodiralo, piše Dnevnik.

On je ocenio da su pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini izazvali u svetu ogromnu potražnju za zlatom jer je ona povećana za više od 500 odsto, a da je bilo perioda kada je potržnja povećavana i za 800 procenata.

– Tražnja je ogromna i snabdevanje je otežano i usporeno. Kod nas se dosta traže dukati pa je u poslednje vreme primećeno da, recimo, malih i velikih dukata Franca Jozefa i nema – rekao je Jakić.

Naravno, osim ova dva dukata, na našem tržištu ima i mnogih drugih, i domaćih i stranih. Neke je lako naći, neke ne, neki se mogu odmah kupiti, a mogu se izraditi i po poruybini. Po rečima jednog zlatara, tradicija kupovanja/darivanja dukata u Srbiji postoji dugo, oni se uglavnom kupuju/daruju prilikom rođenja, krštenja i drugih srećnih događaja u životu, a malo je kupaca koji se odlučuju da ih namenski kupe kao investiciono zlato. Ipak, sigurno je da je i to deo zamisli prilikom uručenja poklona/zlatanika jer je svakako namenjeno za budućnost.

Po njegovim rečima, zlato, i pored toga što cena varira, uvek zadržava vrednost i daje sigurnost vlasniku da novac koji je uložen u kupovinu zlata uvek može ponovo da se pretvori u novac i to odmah i bilo gde, za razliku od mnogih drugih matrijalnih dobara. Nekad je dobitak, nekad gubitak, nekad se za jedan zlatnik moglo/može živeti i mesecima…