SLABA VAJDA OD ŠTEDNJE Daš banci 100.000 dinara, dobiješ manje od 3.000 dinara

Stanko Stamenković | 13:45 | 17.10.23 Finansije

Njima je dobro, klijentima baš i ne.

Foto: Andri wahyudi / Shutterstock.com

Posle nekoliko godina potpuno destimulišućih kamata na štednju, koje su bile tek malo iznad nule, u poslednjih godinu dana građani su ipak mogli nešto i da zarade ako su oročili novac u bankama. Iako je drastičan rast kamatnih stopa poslednjih meseci zadao glavobolje svima koji otplaćuju kredite, za građane koji imaju štednju u bankama taj trend je bio pozitivan. Prošle godine su banke prvi put posle duže vremena počele da se „bore“ za nove štediše.

Čini se, međutim, da se taj trend polako menja, jer opada tražnja građana za kreditima, naročito stambenim, pa ni banke nemaju potrebu da privlače novac iz „slamarica“. Oktobar je mesec u kojem se obeležava svetski dan štednje zbog čega su banke tradicionalno u tom periodu davale najpovoljnije uslove za štediše, ali su ove godine, bar sa zada, izostale kampanje za privlačenje potencijalnih novih klijenata.

Iz Narodne banke Srbije kažu da štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i napominju da je jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Ona je beležila rast i tokom perioda niskih kamata, što znači da su građani čuvali novac u bankama iako od toga nisu imali neki značajniji „prinos“. Situacija je u poslednjih godinu dana bila značajno bolja i išla je na ruku štedišama.

Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS za jul prosečna kamatna stopa na štednju u dinarima bila je 4,87 odsto, dok je ta štednju u evrima iznosila 3,13 odsto. To je za oko 2 odsto više u odnosu na prethodne tri godine.

Ako se vratimo u period pre pandemije, od pre nešto više od tri godine, evidentno je da su prosečne kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju znatno porasle. Na štednju u dinarima u januaru 2020. su bile 2,87 odsto, a posle su spuštene na 2,19 u 2021. i čak 1,90 odsto početkom prošle godine. Štednja u evrima je u protekle tri godine bila još manje isplativa. Prosečne kamatne stope su 2020. bile u proseku 0,92%, zatim 2021. su iznosile 1,03 odsto, odnosno samo 0,67 odsto prošle godine.

Posmatrano od aprila 2022. godine, kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna kamatna stopa na štednju u dinarima povećana je za 3,12 procentnih poena – sa 1,75% na 4,87% krajem jula ove godine. Prosečna kamatna stopa na štednju u evrima u istom periodu je povećana za 2,24 procentna sa 0,89% na 3,13%.

Oni napominju da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu, s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

– Štediša koji je od juna 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu ove godine gotovo 1.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima – izračunali su u centralnoj banci.

Za ulog od 100.000 dinara klijent u proseku može da „zaradi“ 2.890 dinara za godinu dana, dok za isti iznos u evrima dobija devet evra.

Sada, međutim, stručnjaci ukazuju da bi ponovo mogao da usledi pad kamata na štednju, pa time i da se ona manje isplati klijentima koji imaju višak novca. Razlog za promenu trenda vide u odluci Narodne banke Srbije da ograniči kamate i marže banaka na stambene kredite, zbog čega banke neće imati računicu da plaćaju visoke kamate na štednju, a da s druge strane jeftino klijentima pozajmljuju novac.

Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, kaže da ukupna masa plasiranih kredita beleži rast od 0,8 odsto, u odnosu na prošlu godinu što je gotovo zanemarljivo i napominje da se može očekivati da udeo kredita u kupovini stanova dodatno padne. To što se ljudi sve obazrivije zadužuju znači da je i bankama potrebno sve manje novca i da neće „stimulisati“ štednju visokim kamatama.

– Кamate na štednju su niske, a bankama neće biti potreban novac zbog slabog interesovanja za kreditima. Ranije su jurile novac, a sada neće morati. To je isto jedan od elemenata smirivanja inflacije. Ako nemate kome da plasirate novac, nemate ni razloga da preplaćujete tržište, odnosno da dajete visoku kamatu – objašnjava Vasić.

Finansijski stručnjaci inače građanima preporučuju da razmisle šire od samo bankarskih aranžmana i ukazuju da novac treba da se investira, a da je njegovo čuvanje u banci najniži oblik investiranja. Ipak, građani se najčešće odlučuju za štednju, jer im je najpoznatiji vid investiranja i smatraju je najsigurnijom zbog činjenice da su depoziti do 50.000 evra osigurani i da im je garantovan i prinos i glavnica – za razliku od ulaganja na berzi ili u kriptovalute.

Štednja veća šest puta

Dinarska štednja je u prvoj polovini godine, povećana za 12,4 milijardi dinara (12,9 odsto) i krajem juna je iznosila 108,7 milijardi dinara, što je njen najviši nivo krajem meseca od kada se mere podaci. Takođe, devizna štednja, povećana je za 205,4 miliona evra, odnosno za 1,5 odsto i iznosi 13,9 milijardi evra.

– U poslednjih 11 godina dinarska štednja je povećana više od šest puta. U istom periodu i devizna štednja je porasla za više od tri četvrtine (76 odsto), sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,9 milijardi evra – navode iz NBS.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.