PLJUŠTI IM NOVAC Banke u Srbiji imale zaradu 865 miliona evra – za devet meseci
Foto: Shutterstock
Ako je suditi po poslovnim rezultatima banaka, za njih je rast kamata bio “zlatna koka” 2023. godine, pa ni njihovo zamrzavanje od strane NBS od oktobra neće narušiti njihove finansijske rezultate. To pokazuju podaci po kojima je profit iz 2022. godine od 742,4 miliona evra, za devet meseci u 2023. prevaziđen i iznosi 865 miliona evra.
Procene su da bi im dobit na kraju 2023. godine mogla da bude oko milijardu evra. Koliko je to uvećanje vidi se i po poslovnim rezultatima u 2021. godini, kada je dobit 20 banaka bila oko 350 miliona evra, piše Blic.
Reč je o periodu kada inflacija nije uzdrmala tržište novca odnosno euribor, za koji se u Srbiji krediti vezuju sa promenljivom kamatnom stopom, jer je bio u minusu. Međutim, inflacija na svetskom nivou menja tu praksu već početkom 2022. godine, kada je euribor počeo iz minusa prelazi u plus da bi krajem prošle godine stigao do četiri posto. Njegovo uvećanje poskupelo je novac svuda pa i u Srbiji odnosno uvećalo kamate zbog čega su i rate kredita značajno porasle.
To praktično znači da su banke ove negativne trendove prebacile na svoje klijente, što je dovelo da one plivaju u novcu, dok se njihovi klijenti dave u dugovima. Tako bar pokazuju podaci srpskih finansijskih institucija, pa zato nije mali broj onih koji su potonuli.
To potonuće je najvidljivije kod građana koji imaju stambene kredite, pa su postali rizična kategorija. Mnogi ne mogu da servisiraju svoje dugove jer su kamate porasle sa 2 odsto, koliko su bile u vreme negativnog euribora početkom 2022. godine, na čak 5 odsto, koliko su zabeležene do septembra prošle godine. Zato je i intervenisala NBS koja je ograničila rast kamatnih stopa za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom. Doduše, samo za one čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Tako je ovom merom zaštitila ovu kategoriju.
Ipak, centralne banke nekih država pribegle su radikalnijim mehanizmima i to kroz poreze na ekstraprofit. Pošto toga nema u Srbiji, niti će biti, kako je najavljeno za naš portal, neto prihod od kamata (prihodi od kamata umanjeni za rashode na kamate) od januara do kraja septembra 2023. godine, za ceo sektor, iznosio je više od 1,4 milijardi evra. U isto vreme neto prihodi od naknada i provizija stigli su do 490 miliona evra.
Ovakva situacija značajno je nametnula i oprez kod zaduženja, posebno građana koji su putem kredita rešavali stambeni problem. Da je to tako pokazuju i podaci NBS po kojima od ukupno novoodobrenih zaduženja stanovništvu u trećem tromesečju 2023. godine, svega 15,5 odsto su bili stambeni krediti, a u istom periodu 2022. činili su 23,3 odsto. Kolike su to to razmere opreza vidi se u kod apsolutnih cifara za oktobar 2023. godine kada je odobreno 58 miliona evra novih stambenih kredita, a u istom mesecu godinu dana ranije čak 91,4 miliona evra.
Stručnjaci tvrde da je jasno da nestabilno monetarno tržište i inflacija poskupljuju novac što dovodi do opreza i manjih zaduženja.
– Banke to nadoknađuju visokim kamatnim stopama, odnosno skupim novcem. Građani neće da se zadužuju po visokim cenama novca, ili nemaju mogućnosti da se uklope u uslove koje banke traže, odnosno rate su im visoke da bi mogli da žive od ostatka novca. Može se očekivati da će do oporavka stambenih kredita doći kada kamate budu pale, a to bi moglo da bude u prvoj polovini 2025. godine – objašnjava za finansijski stručnjak Vladimir Vasić.
Do tada srpsko bankarstvo će biti profitabilan posao što pokazuje i aktiva i pasiva. Tako je po ovim parametrima, nakon tri kvartala 2023. godine, Inteza na prvom mestu sa aktivom od 7,3 milijarde evra i učešćem od 14,97 odsto na tržištu. Druga je OTP banka (nakon spajanja Sosijete ženeral i Vojvođanske banke), sa imovinom od 6,75 milijardi evra ili 13,87 odsto tržišta. Iznenađenje je da su AIK i Eurobank Direktna, koju su u vlasništvu Miodraga Kostića, zajedno izbile na treće mesto sa aktivom od 6,6 milijardi evra, odnosno imaju 13,6 odsto tržišnog učešća.
Redosled je nešto drugačiji kada je reč o profitabilnosti, a važno je da se kaže da pet najvećih banaka je zaradilo 72 odsto ukupnog profita bankarskog sektora. Tako je najveći profit od 143,3 miliona evra za devet meseci 2023. godine ostvarila Rajfajzen banka, druga je Inteza sa 131,3, a treća Unikredit sa 122 miliona evra. Slede OTP banka koja je imala dobit od 118,25 i NLB Komercijalna banka sa 107,3 miliona evra.
Dobit banaka u milionima evra:
1 komentar na vest “PLJUŠTI IM NOVAC Banke u Srbiji imale zaradu 865 miliona evra – za devet meseci”
Ostavite komentar
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
A najlepse od svega je da cak i ne koriste svoja sredstva, cuvaju samo obavezni depozit.