DA LI ČUVATI PARE U SLAMARICI ILI U BANCI Glavno pitanje koje muči mnoge Srbe – rešenje je u „kombinovanoj metodi”

BizPortal/V. P. | 08:19 | 28.09.22 Finansije

U vremenu sveopšte ekonomske nesigurnosti, treba mudro upravljati ušteđevinom.

Shutterstock

U smutna vremena kojima svedočimo, finansije i ekonomija kao da plaćaju najveći ceh sveopštoj nesigurnosti i teško da i oni najiskusniji finansijski znalci mogu sa sigurnošću da daju pravi savet šta učiniti sa ušteđevinom. U kojoj valuti je čuvati i na kojem mestu će ona biti najbezbednija. Da dobija vremenom na vrednosti ili bar da je inflacija koja je postala globalni privredni problem broj 1 ne učini bezvrednom hrpom papira.

Što je apsolutno moguće jer su te finansije sa strane “mrtav kapital“ jer nigde nisu uložene da se obrću, što je slučaj ako se čuvaju u slamarici, pa na njih ne ide nikakva kamata. Ako pak, taj novac poverite na čuvanje banci, istini za volju, dobijaćete neku kamatu na godišnjem nivou kao znak zahvalnosti što se ta finansijska institucija služi vašim kapitalom. Međutim, ako rast cena bude brži i viši od kamata koje su dobijaju prilikom štednje, imaćete samo gubitke. Kamatne stope su u proteklih godinu dana doživele pad, pa sada ako recimo imate oročeno 10.000 evra na godinu dana, u zavisnosti od banke, štediša može da “zaradi“ od 10 do 100 evra. Većina ekonomskih stručnjaka i dalje taj vid štednje smatra najbezbednijom investicijom uprkos riziku, zbog inflatornih kretanja i beznačajne zarade. Naši građani su i dalje najskloniji ovom načinu investiranja i ne povlače svoje štedne uloge, naprotiv. Što jeste pametno činiti ako kamate budu rasle, a svetske centralne banke ne budu i dalje podizale referentne kamatne stope. U slučaju da kamate ostanu male, a svetska kriza i nesigurnost potraju, pitanje je koliko će ovaj vid institucionalne štednje i dalje biti opšteprihvaćen. Novac je sve skuplji, a u poslednje vreme smo svedoci da američki dolar sve više dobija na vrednosti, dok ostale svetske valute među kojima je i evro, gube na vrednosti. Da li štednju prebaciti u dinare ili pak u dolare? Prema pisanju medija “mudriji ljudi“ koji su štedeli u američkoj valuti puno su zaradili na tome, preko 15 odsto, što je više od inflacije koja je u našoj zemlji u avgustu iznosila 13,2 odsto u odnosu na isti period lani.

Novac “u slamarici“ samo gubi na vrednosti

Prema rečima sagovornika Bizportala ekonomiste Ivana Nikolića, banka je uvek pravo mesto za čuvanje novca, jer je on tamo najsigurniji. U vremenima kada inflacija ne popušta, neoročena ušteđevina više gubi na svojoj vrednosti. U ova nesigurna vremena, preporuka građanima je da budu uzdržani i sačekaju da se situacija na finansijskom tržištu ne razbistri i postane jasnija.

Nikolić ističe ako ipak danas poverimo banci na čuvanje naša novčana sredstva, američki dolar, kratkoročno gledano, jeste najbolji izbor. S druge strane, građani koji su pre dve godine štedeli u ovoj valuti nisu bili na dobitku. U ovim oklolnostima, i u sadašnjoj ekonomskoj realnosti to se čini kao najmudriji izbor. Naš sagovornik ne razume zašto Evropska centralna banka (ECB) uporno odlaže ozbiljnije podizanje kamatnih stopa, što bi bilo potrebno da evro povrati snagu u odnosu na dolar i promeni trenutni odnos snaga dveju valuta. Evropa bi morala da prati oštru monetarnu politiku drugih svetskih centralnih banaka. Raskorak u rastu ključnih kamata dve najuticajnije središnje svetske banke, u korist američke, svakako više koriste jačem dolaru, a slabijoj evropskoj valuti.

– Nezahvalno je u datim ekonomskim okolnostima izričito reći u kojoj valuti je najbolje štedeti, nema tu pametnog saveta – izričit je Nikolić i dodaje da je ovo vreme finansijske oluje u kojoj je najbolje pritajiti se negde i sačekati da “nevreme“ umine. Nadvilili su se tako tmurni oblaci, koji nose sve pred sobom.

Po oceni sagovornika Bizportala, ni investiranje u akcije kompanija na berzi ili u kriptovalute nije nešto što se savetuje, jer je to ravno utopiji, u ovom trenutku. Novac treba držati u banci i čekati malo manje turbulentna ekonomska vremena. Oročiti, ko je u mogućnosti do 50.000 evra, ne više jer iza tog iznosa država stoji kao garant. Nikolić ne vidi ni jedan razlog zašto bi neko držao veće iznose kod sebe. Trenutno nema nekih drugih načina mudrih finansijskih ulaganja koja bi bila sigurna i poništila rizik koji sadašnji smutni ekonomski trenuci nose.

Malo u dinarima, malo u evropskim novčanicama

Optimističnijeg mišljenja je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, koji je ocenio da novac treba držati u banci i štedeti jer je tamo najsigurniji, nešto i zaradite dok novac u “šteku“ kod kuće gubi na vrednosti zbog inflatornih kretanja. Tako razmišlja i običan svet što nesumnjivo pokazuju podaci na našem bankarskom tržištu i porastu štednih uloga građana Srbije, čak i u ovim vremenima finansijske neizvesnosti. Posebno je isplativa štednja u domaćoj valuti, jer kamata na dinare nije oporezovana i pri tom je stimulativnija nego ona na evre. S druge strane, pooštravanje monetarne politike evropske i američke centralne banke i pomeranje njihovih ključnih kamata na gore čini štednju u tim valutama sve skupljim.

Imajući u vidu prognoze ekonomskih stručnjaka da će inflacija kod nas do kraja ove godine dostići vrhunac, a zatim u sledećoj godini krenuti da usporava, da li je zbog rasta vrednosti dolara najsigurnije oročiti novčana sredstva u ovoj valuti, i na taj način nešto i zaraditi?

– Dolar nije valuta koja nam je bliska i toliko prisutna u našim privrednim tokovima, malo dobara izvozimo na američko tržište. Sa Evropskom unijom ostvarujemo 55 odsto naše trgovinske razmene kao i drugim državama prema kojima vršimo plaćanja u njihovim valutama, za nas su ekonomski najznačajnije. Za naše građane je nekako najprivlačnije i to je i moj savet njima, da štede kombinovano. Malo u evrima, malo u dinarima. U razmeri po svom ličnom izboru – ističe generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Vladimir Vasić naglašava da nešto novca u “crnom fondu“ uvek treba imati u kući, ali veće iznose uvek treba štedeti u banci. Kao prvo, zato što je sigurno, kao deugo, dobijate i kamatu i treće, ulozi su osigurani do iznosa od 50.000 evra. Priča se da će sledeće godine država garantovati za štednju iznosa do 100.000 evra, no to ostaje još da se vidi. Naš sagovornik podseća da je prosek iznosa koji naši građani štede u bankama je 2.200 evra.