OVA NEDELJA MOŽE DA BUDE PRESUDNA Centralne banke najjačih zemalja dižu kamatne stope – Srbija treba da se spremi, koliko može

BizPortal/S. Stamenković | 14:55 | 30.01.23 Finansije

Veoma nepovoljno vreme, posebno za podizanje kredita.

Foto: Shutterstock

Dolazak februara znači i sledeći korak u borbi centralnih banaka protiv rastuće inflacije. Kao što je poznato, one to rade tako što podižu referentne kamatne stope. Time se zauzdava rast cena, ali štetu trpe milioni ljudi koji imaju kredite širom sveta. A svaka odluka takve težine, posebno ako je donosi Evropska centralna banka ili njen američki pandan, Federalne rezerve, biće vidljivi i u Srbiji.

Kao što je već najavljeno, vodeće centralne banke bi ove nedelje trebalo da podignu kamatne stope na najviše nivoe od starta finansijske krize. O tome će se većati nadležni u Federalnim rezervama, ECB-u i u Banci Engleske, s tim što će ove dve poslednje najverovatnije podići kamatne stope za pola procenta, i time dostići najviši rast još od 2008. godine.

Ono što brine ekonomiste jeste to što će osnovna inflacija ipak nastaviti da raste. Što, opet, može da izazove potražnju za većim platama, a tako se stvara neka vrsta začaranog kruga – tako inflacija nastavlja da raste, uprkos naporima centralnih banaka.

Prema rečima Ivana Marković, bankara u jednoj od naših najpoznatijih banaka, sasvim je očekivano da centralne banke nastave sa trendom podizanja kamatnih stopa, imajući u vidu okolnosti.

– Uopšte nisam optimista što se tiče prestojećeg perioda. U ovakvoj situaciji, odnosno sreću u nesreći, imaju ljudi koji su uzeli kredite sa fiksnom kamatom, bez obzira da li je u pitanju stambeni, ili keš kredit. Ljudi koji imaju varijabilnu kamatu, mogu samo da očekuju rast rata. Primera radi, ako je klijent ima 150 evra ratu, sad je već 200, 210 evra – objašnjava Marković za Bizportal.

Ono što stvara posebno neprijatnu atmosferu jeste opasnost koja preti ljudima koji sada žele da apliciraju za kredit, upozorava naš sagovornik. Jer, kako kaže, ovim tempom rasta praktično u roku od mesec dana rata kredita koji je tek uze može da skoči sa 250, na 340 evra.

– Naravno, treba imati na umu da sve to može da postane prošlost brzo, ako se situacija stabilizuje, a Euribor (prosečna kamatna stopa od koje zavisi kredit) počne da se smanjuje. Ipak, plašim se da će se ovakvo stanje zadržati još dve godine. Ukratko, uslovi za kredite će biti takvi da će ih uzimati samo onaj ko baš mora – predviđa Marković.

Marković podseća da do pre godinu dana bilo moguće uzeti keš kredit od 120.000 dinara, sa kamatom od 3.000 dinara, što je veoma povoljno. To su, kako objašnjava, krediti koje su ljudi uzimali da bi otišli na more. Ipak, u datoj situaciji, on ne bi preporučio tu vrstu manjeg luksuza, dok se tržište novca, koliko-toliko, ne stabilizuje.

Što se države tiče, Marković napominje da ne postoji neki poseban način da reaguje, jer je kretanje inflacije na globalnom nivou iznad nje. Narodna banka ne može puno da pomogne, osim onoga što već radi, a to je držanje kursa dinara pod kontrolom.