SRBIJA VAN OPASNOSTI OD RECESIJE Kamate će ostati niske, poljoprivreda i strane investicije šansa za razvoj

BizPortal/Politika | 10:34 | 13.03.22 Finansije

Problem Srbije će biti inflacija, koja će ove godine iznositi oko sedam i po odsto.

Pixabay/sergeitokmakov

Svet ne može da izdrži sadašnje cene energenata i inflaciju, koja će napraviti najviše problema i pogoditi i građane i privredu u Srbiji. Privredi će ostati manje novca za investiranje. Investicije su našoj državi važne zato što njima pokrivamo deficit jer više uvozimo nego što izvozimo. U poslednjih nekoliko godina nemamo problem s kursom dinara upravo zato što imamo visok nivo stranih direktnih investicija koje u potpunosti pokrivaju negativan saldo tekućeg računa.

Ovo je na Kopaonik biznis forumu rekao Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, na panelu na kom se diskutovalo kako će ukrajinska kriza uticati na investicije u Srbiji i koja vrsta investicija je najpotrebnija našoj zemlji za dostizanje zacrtanog privrednog rasta.

Kamate će ostati niske

– Prema prvim projekcijama naše banke, ne verujemo da će doći do recesije. Verujemo da će rast biti “ošišan“ unutar evrozone i unutar centralne i istočne Evrope. Sve te zemlje, pa i Srbija, imaće manji rast nego što smo projektovali za 2022. Konkretno, za Srbiju je to četiri odsto. Druga stvar koja je gora od ove jeste inflacija. Ona će ove godine biti oko sedam i po odsto, a prošle je bila oko četiri odsto. Nije dobro što se više troši nego što bi trebalo. Zašto bismo mi dodavali na već postojeći problem još više novca? Nema potrebe da dajemo 100 evra mladima, niti da im obećavamo još 100 evra posle izbora. Kada je inflacija, ne dodaju se pare. Guvernerka nam je ovde na Kopaoniku poručila da će kurs ostati stabilan – skenirao je Petrović trenutnu makroekonomsku klimu i dodao kako očekuje da će kamate ostati niske.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, prema njegovim rečima, Srbija tu dobro stoji, čak i najbolje u regionu, budući da one čine sedam i po do osam odsto BDP-a. On je rekao da je u poslednje tri godine u Srbiju ušlo 13,7 milijardi evra stranih investicija i najveći deo u sektor razmenjivih dobara, a više od tri milijarde u prerađivačku industriju, i to je ono što je poguralo i zaposlenosti i ukupni rezultat.

Unaprđenje poljoprivredne infrastrukture šansa za razvoj

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova u JTI i predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji, rekao je da su ovde došle japanske kompanije koje su pokrenule poljoprivrednu proizvodnju bez subvencija. On smatra da je zemlja kapital, ali je ključna poljoprivredna infrastruktura i neophodno je unaprediti sistem za irigaciju.

– S druge strane, dva velika japanska investitora Nidek i Tojo, grade fabrike u Srbiji i planiraju da zaposle do 5.000 ljudi. Oni ulažu tri milijarde dolara i, što je najvažnije, s tim investicijama dolaze moderne tehnologije. Nidekovi elektromotori će se ugrađivati u sve električne automobile. Srbiji su potrebne takve investicije koje stvaraju dodatu vrednost. Glavni izazov je stručni kadar. Oni potpisuju ugovore s lokalnim fakultetima jer žele da oblikuju inženjere prema svojim potrebama i važno je da univerziteti pokažu fleksibilnost – rekao je Pekez.

Trebaju nam visokokvalitetne investicije

Predsednik Upravnog odbora ICT hub Dejan Ranđić je rekao da su dosadašnje investicije uspele da zaposle ljude, ali nismo uspeli da privučemo veliki broj visokokvalitetnih investicija. Mi izvozimo kukuruz, umesto svinja, a naše IT kompanije pretežno rade uslužne poslove za neke druge firme, umesto da same razvijaju proizvode.

– Izostalo je uspostavljanje lanca snabdevanja, koji strane investicije mogu da stvore. U Srbiji posluju neki strani investitori koji nemaju nijednog domaćeg dobavljača. Jedna nemačka kompanija traži kod dobavljača definisanu politiku šta se dešava s firmom kada umre vlasnik. Ako to nije definisano, ne može se sarađivati s njim. Nije se desilo da Srbija postane privlačna za kadrove iz regiona, mi smo resursni centar odakle ljudi odlaze – rekao je Ranđić.

Mada se u poslednjih sedam dana oseća pritisak na našem tržištu jer čitavi timovi ruskih IT kompanija, koji broje po 400 ljudi, hoće da dođu u Beograd i da odavde rade jer jedino tako mogu. Ali on ne očekuje da će 200.000 stručnjaka za IT iz Ukrajine utočište pronaći kod nas, već će otići na Zapad.