JEFTINI NOVAC VIŠE NE POSTOJI Stiglo je upozorenje – spremaju se dramatični potresi

Stanko Stamenković | 10:38 | 07.10.23 Finansije

Globalno zatezanje kaiša.

Foto: Shutterstock

Nedavno, porodice, preduzeća i vlade živeli su u svetu besplatnog novca (takozvani jeftini novac), kada je referentna kamatna stopa Federalnih rezervi SAD bila na nuli, ali sada izgleda da je sa tim završeno.

Prinosi na 30-ogodišnje američke trezorske obveznice su ove nedelje porasli za pet odsto, što je prvi put još od 2007. godine.

Važnost trezora pomaže da se objasni zašto je kretanje na tržištu obveznica toliko važno. Sve druge obveznice se upoređuju sa njima, jer one predstavljaju osnovnu stopu bez rizika. Ako prinosi trezora rastu, to se onda širi na tržišta, utičući na sve, od kredita za automobile, do javnog zaduživanja i troškova finansiranja korporativnih preuzimanja.

Prema Institutu za međunarodne finansije, rekordnih 307 biliona dolara duga je ostalo neizmireno u prvoj polovini 2023.

Postoji mnogo razloga za dramatičnu promenu na tržišta obveznica, ali tri su najvažnija. Ekonomije, posebno američka, pokazale su se robusnijim nego što se očekivalo, a to održava inflaciju, primoravajući centralne banke da podižu kamatne stope, piše Blumberg.

Vlade su se obilato zaduživale tokom pandemije da bi zaštitile svoje ekonomije. Ali sada vlade ove dugove moraju da refinansiraju i to po mnogo skupljoj ceni, Politička disfunkcija i snižavanje kreditnog rejtinga su ovu situaciju samo otežale.

Cena novca sada raste, a to donosi velike promene u finansijskom sistemu i ekonomijama.

Za mnoge potrošače, hipoteke su najdramatičnije mesto gde se oseća rast kamatnih stopa. Britanija je ove godine bila odličan primer. Mnogi koji su koristili podsticaje iz ere pandemije da sklope jeftine poslove sada moraju da refinansiraju dugove i suočavaju se sa šokantnim skokom plaćanja.

Kao rezultat toga, i cene nekretnina su pod pritiskom. Zajmodavci beleže porast neplaćanja, a kako pokazuje istraživanje Banke Engleske, ovo je najviši nivo od globalne finansijske krize.

Porast troškova hipoteke je sada nešto što se dešava svuda. U SAD, 30-ogodišnja fiksna stopa je premašila 7,5 odsto. Drugim rečima: za hipoteku od 500.000 dolara mesečna plaćanja iznose otprilike 1.400 dolara više.

Više stope znače da vlade moraju da izdvajaju više novca. U periodu od 11 meseci, do avgusta, kamate na dug američke vlade iznosile su 808 milijardi dolara, što je oko 130 milijardi više nego prethodne godine.

Taj račun će nastaviti da raste što duže ostanu povišene kamatne stope. Zauzvrat, vlada će morati ili da pozajmljuje još više novca, ili odluči da manje troši.

I druge zapadne zemlje pokušavaju da se izbore sa naduvanim deficitima, što je samo delimično posledica stimulacija iz doba pandemije. Britanija želi da ograniči potrošnju, a neki nemački političari pokušavaju da ponovo uspostave gornju granicu zaduživanja, poznatu kao „kočnica duga“.

Pošto vlade pokušavaju da budu fiskalno odgovorne, ili da barem ostave takav utisak, teret pada na domaćinstva. Verovatno će se domaćinstva suočiti sa višim porezima i sa višim finansijskim opterećenjima javnih službi.

Kompanije su tokom poslednje decenije dolazile do jeftine gotovine, zasnivajući svoje poslovne modele na pretpostavci da će lako dobiti jeftin novac. Ali, to se sada promenilo.

Problem je što bi slabije kompanije, mogle biti prinuđene da koriste tržišta kako bi se izborile sa zidom duga koji dolazi na naplatu.

To znači da će kompanije morati da odustanu od novih investicija, što će dovesti do gubitka poslova. Takve akcije imaće široke implikacije na potrošnju, stanovanje i ekonomski rast.

Male privatne kompanije su posebno pogođene, jer je vrednost njihovih akvizicija ove godine pala za 45 odsto, na oko 384 milijarde dolara.

Komercijalne nekretnine su sektor koji se u velikoj meri oslanja na pozajmljivanje ogromnih suma novca, tako da skok troškova duga za njega predstavlja pravi otrov. To je povećava odnos kredita i vrednosti, kao i rizik od kršenja uslova duga. Zajmoprimci se sada suočavaju sa izborom: ili da ulažu više kapitala, ako ga imaju, ili da pozajmljuju novac po skupljim stopama.

Druga opcija je prodaja nekretnina na tržištu koje je u padu, stvarajući veći pritisak na smanjenje cena i, zauzvrat, izazivajući veće probleme za finansije.

Vredi napomenuti da su krize na tržištu nekretnina zapravo klice šire bankarske krize.

U poslednje vreme su u padu i obveznice i akcije. To nije idealno za penzione fondove, koji imaju tendenciju da koriste klasičnu strategiju od 60 odsto akcija i 40 odsto obveznica.

I ostali penzioni fondovi, a ne samo oni u Britaniji, pogođeni su višim stopama. Švedsku „Alektu“ pogodio je lokalni pad nekretnina, a ova firma je izgubila još 1,8 milijardi dolara na neuspelim opkladama američkih zajmodavaca, uključujući „Banku Silicijumske doline“.

Ipak, usred trzavica na tržištu, centralne banke još ne pokazuju znake kolebanja. To je zato što je FED bio usredsređeni na pokušaje usporavanja ekonomije kako bi smanjio rast inflacije. Ali, postoji rizik da se ekonomije previše uspore.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.