INFLACIJA STIGLA DO 15 ODSTO Oglasila se Narodna banka Srbije o kretanju cena i usluga

BizPortal | 09:11 | 16.11.22 Finansije

Prema guvernerkinim rečima, ne može da se tvrdi ni da je dostignut pik inflacije, jer je situacija u svetu nepredvidiva.

Alo/Vladimir Marković

Inflacija koja je dogurala do 15 odsto u oktobru iznad je prethodnih očekivanja. Kako je rekla Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, na jučerašnjem predstavljanju novembarskog izveštaja, takva inflacija posledica je rasta cena energenata i hrane na svetskom nivou.

Prema guvernerkinim rečima, ne može da se tvrdi ni da je dostignut pik inflacije, jer je situacija u svetu nepredvidiva i očekuje se da glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije uđu u recesiju. Novembarske projekcije su da se znatniji pad inflacije očekuje 2023. godine, a vraćanje u granice cilja 2024. godine.

– Očekivali smo u avgustu da će u septembru ove godine inflacija biti najviša, ali znatan rast cena energenata u svetu, uz efekte suše u Evropi, podigao je inflaciju na 15 odsto međugodišnje, što je iznad ranijih očekivanja – rekla je guvernerka Tabaković.

– Uvezena inflacija uticala je dvotrećinski na domaću inflaciju i odrazila se na baznu inflaciju. Ona je u oktobru bila 9,5 odsto međugodišnje, ali je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politike.

Tabakovićeva je dodala da su nepovoljni međunarodni uslovi i kriza uticali na projekciju rasta BDP Srbije, koji je do kraja godine procenjen na dva do tri procenta, dok se naredne godine očekuje oko 3,5 odsto rasta BDP, a tek od 2024. povratak na oko četiri procenta.

– Nastavićemo da pooštravamo uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom, zbog toga što je inflacija bila pogurana spolja – rekla je Tabakovićeva.

– Referentna kamatna stopa povećana je na 4,5 odsto i daljim povećanjem kamata NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte rasta cena u svetu i na domaćem tržištu preko inflatornih očekivanja, čime bi trebalo osigurati da se zaustavi dalji rast inflacije.

Ona je dodala da je NBS nastavila da povećava devizne rezerve i da one trenutno iznose 16,9 milijardi evra. Istakla je i da je Srbija ove godine ostvarila visok priliv deviza zahvaljujući turizmu kroz koji je zarađeno više od 700 miliona evra, jačanju izvoza i direktnim stranim investicijama. One su za prvih deset meseci iznosile 3,5 milijardi evra, a do kraja godine se projektuju na 3,8 milijardi evra.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković rekao je danas da su cene hrane u celini međugodišnje povećane za 23 odsto, a da je dugotrajno mleko poskupelo za 42,8 odsto na međugodišnjem nivou. Faktori koji su uticali na poskupljenje su rast troškova primarne poljoprivredne proizvodnje, rast cena đubriva, pšenice, kukuruza i druge hrane za stoku.

KREDIT OD MMF

Guvernerka Tabaković je rekla da je Srbija sa MMF privela kraju dogovore o kreditu od 2,4 milijarde evra po kamatnoj stopi od tri odsto i da se očekuje da on u decembru bude odobren. Navela je da će ta sredstva biti korišćena kao direktna podrška budžetu za ublažavanje uticaja svetskih šokova na Srbiju.

BEZ NOVIH MORATORIJUMA

Poslednjih dana se u javnosti dosta spekulisalo o mogućem uvođenju novih moratorijuma na otplatu kredita. Guvernerka je odgovorila da period pandemije i sadašnja situacija ne mogu da se porede, kao i da bi to bilo protivno zaoštravanju monetarne politike, koju NBS trenutno sprovodi. Smatra da klijenti koji imaju problem sa otplatom obaveza treba da pokušaju da sa svojim bankama pronađu pojedinačna rešenja.