OTKRIVEN JE GLAVNI RAZLOG Zna se zašto ima novca za veće penzije i pomoć deci

Tamara Đurđević | 10:15 | 07.07.23 Finansije

Nešto je i do naroda.

Shutterstock

Veća zaposlenost napunila je državnu kasu u prvih pet meseci, zaključuje se na osnovu upravo objavljenih podataka Ministarstva finansija. U prvih pet meseci ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 34,8 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana za 84,3 milijardi, s obzirom na to da je planiran deficit od 119,1 milijardu dinara. Javni dug na kraju maja iznosio je 51,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a država je bila zadužena 35,521 milijardu evra.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 718,3 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 753,1 milijardu dinara. U maju je ostvaren deficit od 0,8 milijardi dinara.

Pre nekoliko dana i predsednik države Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali govorili su o dobrom stanju javnih finansija, potencirajući da ima novca za nove mere podrške mladima i povećanje plata i penzija.

Podsetimo, pravo na novčanu pomoć od po 10.000 dinara sada imaju sva deca do 16. godine, a isplata se očekuje oko 25. septembra.

Više od 1,1 milion dece ima pravo na novu pomoć države za koju će biti ukupno izdvojeno oko 100 miliona evra. Na „spisku“ novih ekonomskih mera je i jednokratna pomoć deci do 16 godina starosti, a sada su poznati i svi detalji oko prijave, uslova i rokova.

Korak po korak: Prijava za jednokratnu pomoć deci do 16 godina

Prijavljivanje počinje 20. avgusta i trajaće do 15. septembra, a isplata se očekuje oko 25. septembra.

Postupak prijave se neće mnogo razlikovati od ranijeg postupka prijave za 100 evra za mlade. Prijava će i sada ići preko portala Uprave za trezor, gde će u delu „Prijava za 10.000 dinara za decu do 16 godina“ biti potrebno uneti četiri podatka:

JMBG majke,
broj lične karte majke,
JMBG svakog deteta,
naziv banke u kojoj posedujete račun ili želite da vam pomoć bude isplaćena.

Samohrani očevi imaju pravo na 10.000 dinara za decu

Sistem je na isti način predvideo i način prijave za samohrane očeve. Primaocima novčane socijalne pomoći pomoć će biti automatski isplaćena.

U vezi sa isplatom ove vrste pomoći biće doneto i odgovarajuće zakonsko rešenje u kojem će biti definisani svi detalji oko prijave i isplate pomoći.

Ovim propisom biće tačno definisan i datum rođenja, odnosno granica za prijavljivanje dece za pomoć od 10.000 dinara.

Srpski budžet je u ravnoteži

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da se iz podataka za pet meseci vidi da je budžet u ravnoteži. To nije bilo planirano, odnosno bio je predviđen veći deficit.

Objašnjava da je porez na dohodak građana za pet meseci veći 23,7 odsto i da je to glavni izvor povećanja prihoda. Suprotno tome, PDV kao najizdašniji prihod budžeta uvećan je samo 3,6 odsto nominalno, a 10,4 procenta realno je niži.

– Nije reč samo o povećanju plata, već i većoj zaposlenosti koja raste iz meseca u mesec. Plate su rasle sporije od inflacije. Znači, veći je broj građana koji plaćaju državi porez na dohodak i samim tim je prihod države izdašniji. Porez na zarade veći je 16,1 odsto, ostali porezi na dohodak veći su čak 46 procenata. Dobra je bila i naplata na dobit pravnih lica, a ona se tiče dobrog poslovanja u prošloj godini – navodi Nikolić. Podseća da je to na neki način paradoksalno, jer privrednici su se žalili na energetsku krizu, veće troškove, a imali su veći profit.

– Tome nije doprinela inflacija, odnosno više cene, jer je porez na dobit rastao brže od inflacije. Isto važi i za oporezivanje dohotka. Inflacija se odrazila na pad prometa i to se vidi kod naplate PDV-a i akciza – dodaje Nikolić.

Na rashodnoj strani se štedi manje, više na svim stavkama, izuzev penzija koje rastu nešto brže od inflacije. Kupovina robe i usluga, na primer, ima nominalni rast od samo 2,4 odsto. Veće uštede su napravljene na rashodima za transfere domaćinstvima i ostale tekuće rashode. To su, pretpostavlja ovaj ekonomista, neki troškovi koji su prošle i pretprošle godine bili znatni i koji su se dešavali po osnovu pomoći domaćinstvima za prevazilaženje energetske krize i kovida. Ove godine toga nema, prenosi Politika.

– Nikakav problem u javnim finansijama ne postoji i ima izvora za najavljeno povećanje plata i penzija koje neće ugroziti stabilnost makroekonomije. Potvrda toga je što MMF ćuti o tome, a to znači odobravanje takvih mera. Mi smo sada u strožem aranžmanu od prethodnih, a MMF se o povećanju plata i penzija nije oglasio, jer ne ugrožava javne finansije – smatra Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, deficit će biti manji od planiranih tri odsto, a pitanje je kolike će uštede da se naprave. Čak i sa povećanjem plata i penzija na jesen, što su vanredni troškovi, ostaje se u okvirima planiranog deficita. Svakako će zbog novih troškova morati da se radi rebalans.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a

Tokom maja naplaćeni su prihodi u iznosu od 156 milijardi dinara, od čega su poreski iznosili 140,8 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 68,4 milijardi dinara i akciza u iznosu od 28 milijardi. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 14,5 milijardi dinara, a priliv donacija u maju iznosio je 0,6 milijardi. Rashodi su izvršeni u iznosu od 156,7 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u maju, iznosili su 33,4 milijarde, kapitalni izdaci 27,3 milijarde, transferi OOSO (Fond PIO, RFZO, NSZ, Fond SOVO) 18,3 milijarde, isplata subvencija 16,7 milijardi, a otplata kamata je bila 16,5 milijardi. Na nivou sektora države u periodu od januara do maja ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 26,4 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 49,6 milijardi.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.