ČUVANJE UŠTEĐEVINE U VREME INFLACIJE Svako produbljenje krize znači gubitak vrednosti novca, zato na vreme treba krenuti u „misiju spašavanja“

BizPortal | 14:38 | 14.06.22 Finansije

Inflatorni pritisci posledica su svetske krize i poremećaja na tržištu zbog čega novac iz meseca u mesec gubi na vrednosti

Foto: Shutterstock

Republički zavod za statistiku objavio je najnoviji podatak o visini inflacije u Srbiji koji ukazuje da je međugodišnja stopa dvocifrena i iznosi 10,4 odsto.

Kako je objasnio Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku posledica inflacije u Srbiji jeste prelivanje poremećaja na svetskom tržištu koji dubinski utiču na ekonomska kretanja u našoj zemlji.

– Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo jesu proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su svakako automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića koji svi koristimo, a koji moramo da uvozimo – najbolji primer su južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni – izjavio je Trajković dodavši da iako rastu cene proizvoda koji se uvoze, to isto tako utiče i na cene domaćih proizvoda zbog čega stopa inflacije beleži rast.

Rast cena proizvoda pokreće lančanu reakciju, pa mnoge finansijske institucije povlače poteze koji za cilj imaju da se smanje inflatorni pritisci. Tako je Narodna banka Srbije nedavno, treći put zaredom, povećala referentnu kamatnu stopu na nivo od 2,50 odsto čime se želi smanjiti potražnja za novcem iz bankarskih kredita kako bi se očuvala njegova vrednost.

Posledice inflacije najviše se osete na gotovom novcu. Rast cena, skuplji krediti umanjuju njegovu vrednost, što najviše zabrinjava građanje koji imaju ušteđevinu ili novac čuvaju u gotovini.

U ovakvom monetarnom okruženju najrizičniji postupak je čuvanje novca jer je inflacija nepredvidiva, a u narednom periodu situacija u svetu može se dodatno zaoštriti. Dakle, stručnjaci na prvom mestu savetuju da se gotov novac ulaže i investira jer je opasnost od gubitka vrednosti izvesna. Međutim, postavlja se pitanje gde investirati novac kada su poslovne okolnosti vrlo turbulentne.

Iako je nepovoljna ekonomska situacija, ipak postoje načini da se investiranjem ušteđenog novca sačuva njegova vrednost, a možda čak i zaradi u narednom periodu.

Kupovina korisne imovine

Ako se radi o manjim količinima novca, da ta svota ne bi „potpuno propala“, stručnjaci savetuju kupovinu korisne imovine. Na primer, kupovina novog automobila mogla bi da bude dobra investicija. Međutim, ovde treba imati na umu da ta imovina pored svoje funkcionalnosti mora da zadovolji i funkciju korisnosti, odnosno da doprinosi nekoj uštedi. Tako kupovina vozila koji troši manje energenata, ne zahteva dodatna ulaganja za delove i održavanje, može biti korisna investicija kojom se čuva gotov novac.

Kupovina akcija

Ulaganje u kapital dobra je strategija da se očuva novac kada se zahuktala inflacija. Samom investicijom ostavlja se mogućnost da se kasnije i zaradi ukoliko dođe do rasta cena akcija. Ali, ovde treba biti oprezan i dobro proučiti portfolio kompanija u koje se želi investirati.

Prema izveštaju magazina Wall Street Journal, u uslovima povećanih inflatornih pritisaka trenutno rast na tržištu kapitala beleže kompanije koje se bave energetikom, trgovinom metalima, hrane, dakle onim proizvodima kojima trenutno raste cena.

Analitičari američkog magazina smatraju da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, pa se na osnovu ovih pokazatelja ulaganje novca u ovakve kompanije može pokazati kao mudra odluka i zalog za budućnost.

Kupovina nekretnine

S obzirom na to da domaći analitičari predviđaju da cena stanova u narednom periodu na našem tržištu neće opadati, kupovina stana ili kuće je još jedan dobar izbor za očuvanje vrednosti novca. Naročito se ovakva taktika pokazuje korisnom ukoliko se nekretnina kupuje za dalje rentiranje. Ovde ipak treba obratiti pažnju na bitan faktor cene. Kupovina luksuznog objekta umanjuje mogućnost daljeg rentiranja, pa bi za tu svrhu trebalo birati manje stanove i kuće koje su dostupnije širem sloju ljudi.

Da bi ulaganje bilo opravdano, postoji i metoda kojom se računa profitabilnost ulaganja u nekretninu čija je namena dalje rentiranje. Prema ovoj priznatoj metodi, dobar povrat ulaganja smatra se kada za 120 do 150 potencijalnih kirija možete povratiti finansijska sredstva. Ako je taj broj iznad 200, smatra se da je cena nekretnine prevelika i trebalo bi odustati od takve kupovine.

Još jedna činjenica ide u prilog ovakvom načinu ulagnaja novca. A to je da u uslovima krize cena rentiranja i cena kvadrata prate stopu inflacije, pa ekonomiti navode da je zbog toga ovo i jedan od najsigurnijih načina ulaganja.

Kupovina zlata

Kupovina dragocenih metala jedan je od tradicionalnih načina kako se gotov novac štiti od inflacije. Tokom istorije i različitih kriza postalo je poznato da cena investicionog zlata uglavnom raste jer se javlja pojačanja potražnja.

Međutim, nije svaka kriza bila pogodna za zlato. U nekim periodima se kroz ovo ulaganje mogao ostvariti veliki povrat uloženog, dok postoje i krize u kojima je zabeležena niska, pa čak i pad cene zlata.

Na kraju, dvocifrena inflacija treba biti alarm za one koji imaju gotovinu. Kriza u Ukrajini se ne nazire kraju, a s obzirom na to da zavisimo od kretanja na svetskom tržištu, nije na odmet razmisliti o ulaganju ušteđevine jer svaka moguća eskalacija značinje gubitak vrednosti novca.