AKO STE RASIPNIK, OBAVEZNO JE NABAVITE Doneće vam sreću u kući, blagostanje i naučiće vas da štedite

BizPortal | 15:38 | 10.10.22 Finansije

Mnoge kulture povezuje ove životinje sa prosperitetom.

Shutterstock

Na prvi pogled, svinja izgleda čudan izbor za globalni simbol štedljivosti, sreće, plodnosti i prosperiteta. Evo priče o tome kako je to nastalo.

Možda biste pomislili da bi imalo više smisla kada bi ljudi izabrali ljupkijeg skupljača od svinje kao simbol štedljivosti – poput veverice, ili stvorenja sa prijatnijim osobinama, poput guske, kokoške ili bilo čega što bi teoretski moglo da leži zlatno jaje.

Ali ne – svinja ostaje sinonim za sreću i bogatstvo, pa je vredno razmisliti o tome kako je skromna svinja postala simbol sreće.

Savremeni koncept kasice-prasice, koji je prvi put popularizovan u Sjedinjenim Državama početkom 20. veka, ima mnogo veze sa tom reputacijom. Ali čak je i direktna veza između svinja i novca zanimljiva. Ostaje misterija kako su se mrzovoljni prasići povezivali sa malim, personalizovanim kontejnerima za novčiće, popularno nazvanim kasicama-prasicama, piše Bi-Bi-Si.

Prvo što treba priznati je da ljudi koriste kasice-prasice od davnina. Obično su napravljeni sa utorom za novčić na vrhu kako bi se podstakla štednja i obeshrabrila krađa. Pravljeni su jeftino, jer je jedini način da se dođe do novčića bio da se bukvalno razbije kasica prasica.

Mnogi primeri kasica danas postoje sa drevnog istoka, i često su u obliku divljih svinja. Najpoznatije od ovih kasica prasica od terakote su sa indonežanskog ostrva Java i datiraju iz imperije Majapahit, koja je vladala nešto više od 200 godina od 1293. Veruje se da su Javanci koristili ove posude sa prorezima za skladištenje kineskih bakarnih novčića.

Poput svog modernog rođaka svinja, indonežanska divlja svinja (ili celeng) je plodna i voli da jede i valja se u blatu. Mnogi na Istoku veruju da su veprovi izabrani kao simbol prosperiteta zbog njihovih velikih okruglih stomaka i povezanosti sa duhovima Zemlje.

Priča o tome kako su kasice postale deo zapadne kulture obavijena je još gušćom maglom. Jedna teorija je da je italijanski franjevac Oderiko iz Pordenonea, možda jedini zapadnjak na dvoru Majapahit u 14. veku, doneo ideju kući sa sobom. Popularnija priča je da su se kasice-prasice razvile slučajno… i čudom engleskog jezika koji se neprestano razvija.

Prema knjizi Čarlsa Panatija iz 1989. godine Izvanredno poreklo svakodnevnih stvari, metal je bio redak i skup tokom srednjeg veka, pa su Zapadni Evropljani pravili posuđe i lonce od narandžaste gline koja se zove pygg. Štedljivi ljudi i tada, kao i sada, štedeli su novac u kuhinjskim loncima i teglama, piše Panati. Piggova činija tada još nije bila u obliku svinje. Ali ime se zadržalo jer je glina (eng. pig) zaboravljena a ime svinja (eng. pig) je ostalo.

Čini se da su se jezičke konvencije vremenom menjale, i na kraju je pig zvučalo kao svinja. Grnčari su tada kasicu-prasicu jednostavno izlili u obliku njenog uobičajenog, svakodnevnog naziva, odnosno svinja, piše Panati, pa se od 18. veka rađa naziv kasica-prasica ili kasica-prasica ili „kasica-prasica“.

Nakon pojavljivanja u Panatijevoj knjizi iz 1989. godine, brojne priče o mamcima za klikove hranile su nedokazani internet gladan teorija. Ubrzo je priča o narandžastoj glinenoj posudi, Miss Piggy koja žvaće novčiće, privukla pažnju i postala poznata priča o poreklu.

Upitna teorija

Mnogi veruju, međutim, da je ovo čista svinjarija, i da je gore opisana teorija pygg besmislica. Jedan etimološki sajt, World Wide Words, kaže da nije postojala takva stvar kao što je glina koja se zove pygg – narandžasta ili bilo koja druga boja. Čak sugeriše da se reč svinja koristila od oko 1450. godine za opisivanje opšteg zemljanog proizvoda. Možda je na to uticao osećaj svinje kod životinje, jer su neki predmeti, kao što su keramički termofori, glatko zaobljeni poput tela svinje i zaista su se zvali svinje.

Sajt nudi alternativnu teoriju. Naime, Škoti su svoje banke novčića zvali pirly pigs, verovatno od starijih Škota [reč] ‘pyrl’, da guraju ili bockaju, sugerišući radnju ubacivanja novčića, kažu na ovom sajtu. Naziv svinja se ne odnosi na njihov oblik, već na klasu zemljanog posuđa kojoj su pripadali.

Bez obzira na etimologiju, veliki priliv nemačkih migranata u SAD u 19. veku pomogao je popularizaciji načina na koji vidimo kasice prasice danas. Kutije u obliku svinje poznate su mnogo ranije iz Nemačke i drugde u kontinentalnoj Evropi, kaže World Wide Words. Rečeno je da je oblik sugerisan starom idejom da je svinja simbol plodnosti i štedljivosti.

Poštovanje i naklonost Evropljana prema svinjama je neosporno. Umesto da nekoga zovu srećna patka, Nemci kažu „glucksschvein“ – srećna svinja. Srećne bombone u obliku svinje popularan su poklon u severnoj Evropi. A Skandinavci imaju svoj način da srećne ljude nazovu „svinjama“.

Svinje takođe zauzimaju posebno mesto u srcima Iraca. U Irskoj pre gladi, svinje su nazivane „džentlmenima koji plaćaju kiriju“ jer je uzgoj i prodaja svinja bio primarni način da porodica zaradi dovoljno novca da plati svoje račune. U skladu sa svojim uzvišenim statusom u to vreme, mnoge svinje su spavale u blizini dece u svojim krevetima od slame.

Zaista srećne svinje.