Kod nekih proizvoda, poput čipsa, vazduh se namerno dodaje kako bi se sadržaj zaštitio. Međutim, kod sveže hrane, naročito mesa, situacija je osetljivija i može izazvati zabrinutost.

Naduvana ambalaža često ukazuje na kvarenje proizvoda. Međutim, u određenim slučajevima reč je o posebnoj tehnici pakovanja.

Stručnjaci objašnjavaju kako razlikovati ta dva scenarija i da li je takvo meso bezbedno za upotrebu.

Lako kvarljive namirnice, poput mesa i sireva, u dodiru sa vazduhom se brzo kvare zbog rasta bakterija i plesni. Kako bi se produžila svežina proizvoda, proizvođači često koriste pakovanje u modifikovanoj atmosferi (MAP), pri čemu se menja sastav gasova unutar ambalaže. Upravo zbog toga takva pakovanja mogu izgledati naduvano, iako je reč o planiranom i kontrolisanom postupku.

- Ako naduvavanje nije deo MAP pakovanja, tada je najčešće reč o delovanju mikroorganizama. To se može dogoditi i kod klasičnih pakovanja na stiroporskim podloškama, ali i kod vakuumiranih proizvoda - objašnjava Martin Baknavidž, stručnjak za bezbednost hrane sa Univerziteta Pen Stejt.

Biologija kvarenja

Kiseonik je jedan od glavnih faktora koji podstiče kvarenje hrane jer pogoduje razmnožavanju mikroorganizama i gubitku hranljivih materija. Kako se bakterije razmnožavaju, oslobađaju gasove poput ugljen-dioksida koji se nakupljaju u zatvorenoj ambalaži i uzrokuju njeno naduvavanje.

- Bakterije, baš poput ljudi, nakon što ‘svare’ hranu proizvode otpadne materije, uključujući gasove. U zatvorenom pakovanju ti gasovi nemaju kuda da se ispuste pa se s vremenom ambalaža naduva. U takvom slučaju pakovanje često prati i vrlo neprijatan miris - kaže mikrobiolog Džejson Tetro, piše Dnevno.

Da li je takvo meso bezbedno za jelo?

Iako naduvana ambalaža često izaziva nelagodu, odgovor nije uvek jednoznačan. Stručnjaci ističu da postoji razlika između tehničke bezbednosti i kulinarskog užitka.

- Čak i ako se ambalaža naduvala zbog rasta mikroorganizama, meso tehnički još uvek može biti bezbedno za jelo, iako to iskustvo verovatno neće biti prijatno - kaže Džejkob Tuel, docent na Univerzitetu Nortvest Misuri Stejt, piše Telegraf.

Ipak, Tuel upozorava na važnu razliku između bakterija:

- Situaciju dodatno otežava činjenica da bakterije koje uzrokuju kvarenje hrane najčešće nisu iste one koje izazivaju bolesti kod ljudi. Patogene bakterije obično se brže razmnožavaju na višim temperaturama, zbog čega je izuzetno važno meso stalno držati na hladnom.“

Kako prepoznati opasnost

Da biste bili sigurni u ono što kupujete, stručnjaci savetuju sledeće korake:

Uporedite pakovanja: Ako su sva pakovanja istog proizvoda podjednako naduvana, velika je verovatnoća da je reč o namernom MAP pakovanju.

Proverite boju i teksturu: Obratite pažnju na neobičnu boju mesa ili sluzavu teksturu.

Test mirisa: Ako nakon otvaranja osetite prodoran, neprijatan miris, to je jasan znak za kantu za smeće.

Zaključak stručnjaka je jasan – rizik se ne isplati.

-Ako naduvavanje nije deo planiranog postupka pakovanja, već posledica mikrobnog kvarenja, naš je savet da takvo meso ne jedete. To je znak da je proces kvarenja već prilično uznapredovao - zaključuje Baknavidž.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.