ŽITARICA SKUPLJA OD MESA Ono što je nekada bila sirotinjska hrana danas je pravi luksuz

BizPortal/Novosti | 13:53 | 13.08.22 Biz info

Cene pirinča drastično su porasle.

Izgleda su trgovci našli lek za beriberi, bolest koja se dobija od jednolične ishrane prvenstveno pirinčem.

To bi se moglo zaključiti prolazeći pored polica na kojima se prodaje riža. Naime, kilogram italijanskog pirinča u srpskim marketima košta čak 1.040 dinara! Na akciji se kreće od 750 do 920 dinara, ali ni to ne umanjuje šok, jer i na sniženju premašuje cenu određenih vrsta mesa. U pitanju je sorta arborio koja se prvenstveno koristi za pripremu rižota, a proizvođač je poznata kompanija Riso Scotti.

Pirinač drugih proizvođača je, takođe, poskupeo u avgustu, tako da u trgovinskim lancima, na akciji, najjeftiniji košta 230 dinara za kilogram. Inače, Srbija najveće količine ove žitarice uvozi, upravo, iz Italije.

Ono što se, inače, smatra sirotinjskom hranom sada postaje luksuz. Stručnjaci smatraju da je jedan od uzroka za poskupljenje italijanskog pirinča nezapamćena suša u toj zemlji, najgora u poslednjih 70 godina. U trgovinskim lancima ističu da su i oni bili iznenađeni kada je u pitanju scotti risotto arborio.

– Nabavna cena tog pirinča je promenjana ovog meseca i iznosi oko osam evra za kilogram bez PDV-a. Kada se dodaju porez i marža, jasno je zašto je tako visoka cena. Nije nam poznat razlog za ovakvo poskupljenje. Pitamo se da li će potrošači da ga kupuju – kažu za Novosti u poznatom megamarketu.

Osim sorte arborio, ostale vrste pirinča istog proizvođača su jeftinije. Njihove redovne cene su od 480 do 830, a na akciji se kreću od 330 do 775 dinara za kilogram. Pirinač drugih proizvođača u marketima se prodaje od 320 do 430 dinara, dok na sniženju kilogram košta 230 dinara.

Pojedini analitičari ističu da je direktor austrijskog lanca supermarketa Špar, Markus Kaser, nedavno dobro objasnio uzrok skoka cena prehrambenih proizvoda. On ističe da poskupljenje namirnica može samo delimično da se pravda visokim cenama energije i sirovina, a ostatak je u pohlepi pojedinih koncerna proizvođača. On je u vezi sa tim koristio američki pojam „gridflejšn“, što je inflacija podstaknuta pohlepom.

– Dobit pohlepnih koncerna plaćaju kupci – istakao je Kaser za Klajne cajtung.

Od 12.441 tone pirinča, koje je Srbija lane uvezla, najveće količine stigle su nam iz Italije, 3.228 tona. Iz Indije smo uvezli 2.378, Severne Makedonije 2.068, a iz Kine 1.158 tona. Iz Pakistana je na naše tržište plasirano 939 tona, Mjanmara 772 i Grčke 567 tona.

Pirinač uvozimi i iz brojnih drugih zemalja iz okruženja i sveta, Bugarske, Rumunije, Turske, Tajlanda, Vijentnama, Kambodže… Zanimljivo je da smo lane izvezli 834 tone, i to u Bosnu i Hercegovinu 631, a u Crnu Goru 174 tone.

Uvezemo oko 12.000 tona

Srbija godišnje uveze oko 12.000 tona pirinča. Lane je na naše tržište stiglo 12.441 tona ove žitarice, a pre dve godine 11.783 tone.

– U 2021. najviše se uvezlo obrađenog dugačkog zrna, 5.236 tona, a obrađenog okruglog zrna 2.002 tone – navode u Privrednoj komori Srbije. – Značajne su i količine lomljenog zrna, 3.047 tona.