ZAVRŠENA ŽETVA PŠENICE U SRBIJI Evo koliki su prinosi i kolika je zarada, u toku su prijave za robne rezerve

Sa gotovo većine parcela u Srbiji pšenica je požnjevena. Nedostatak padavina tokom zime i proleća umanjio je prinose. Prosek na nivou zemlje je 5,2 tone po hektaru, što znači da će ukupan rod biti 3,2 miliona tona. Zrno je, kažu stručnjaci, dobrog kvaliteta.

– Na vreme ne možemo da utičemo, na količinu padavina, raspored padavina koji ove godine nije bio naklonjen poljoprivrednicima. Mi uvek savetujemo punu agroteniku, pokazalo se i ove godine na parcelama, da ima važnu ulogu. Imamo parcele gde je prinos išao i do 9,5 tona po hektaru. Raspon je od čak 9 do 3 tone po hektaru – kaže Svetlana Zlatarić, PSSS Šabac.

Računica Udruženja Žita Srbije pokazuje da je proizvodna cena po hektaru bila gotovo 124.000 dinara ukoliko se radi o proizvodnji na sopstvenoj zemlji. Još je viša ako je pšenica sejana na njivama uzetim u zakup.

– Pod pšenicom sam imao 9,5 hektara. Rod se kretao od 5,5 do 7,5 tona imao sam tri sorte. Što se tiče ulaganja tri puta su bila veća ulaganja što se tiče nafte, đubriva, hemije u odnosu na prošlu godinu – kaže Željko Milutinović, poljoprivrednik iz Drenovca.

U poslednje dve-tri nedelje pšenica je sve jeftinija i na domaćem i na svetskom tržištu, a šta će biti u narednom periodu nemoguće je prognozirati.

Geopolitičke prilike i dalje u velikoj meri utiču na to. Pre svega, dešavanja u Ukrajini, u kojoj su velike količine hlebnog zrna zarobljene, a nova žetva treba da se obavi.

– Rusija sa druge strane očekuje rekordne prinose i novi rod od 80 miliona tona što će, takođe, uticati na svetsku ponudi i tražnju. Tu su i vremenske prilike koje utiču na cenovna kretanja. Velika suša u Evropi uticala je prinos i kvalitet pšenice – kaže Anja Jakšić s Produktne berze.

Prijave za Robne rezerve 

Na Produktnoj berzi je krenulo prijavljivanje za prodaju pšenice za Robne rezerve. To je jedno od retkih dešavanja na našem tržištu žitarica, kažu stručnjaci. Domaći prerađivači kupuju samo onoliko hlebnog zrna koliko im je potrebno za rad. Izvoza skoro da i nema, uprkos tromesečnim kvotama, a logistički problemi su sve veći.

– Barže su skoncentrisane u ukrajinskim lukama i trenutno, prema podacima kojima raspolažemo, čeka na utovar oko 350.000 tona pšenice. Na Dunavu za jul je bilo dostupno barži za 120.000 tona svih roba. U ovom trenutku je ta cifra sve manja. Nedostatak je vagona za prevoz rasutog tereta i manevarki. Nedostatak kamiona – kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja Žita Srbije.

Stručnjaci kažu da će zbog postojećih zaliha, tamo gde nema mogućnosti doći do mešanja starog i novog roda pšenice. Zbog toga je, ističu, veoma bitno zaštititi ne samo skladišne kapacitete, već i staro zrno.