TECI, TECI, DUNAVE, DAĆU SVE Dok barže sa ugljem stoje u Bugarskoj, najviše trpe termoelektrane – „lepi plavi” nam je od životne važnosti

BizPortal/V. Popović | 09:00 | 07.09.22 Biz info

Samo jedna sijalica od 100 vati za jedan ceo dan potroši 2,4 kilovata, što na tri miliona brojila, odnosno sijalica, iznosi 7.200.000 kilovat-sati potrošenih na suvišno osvetljenje.

Shutterstock

“Neka bude svetlost. I bi svetlost“. I tako je od postanka sveta do danas. Da ne bi slavnog Tesle i požara izazvanih njegovim eksperimentima u laboratoriji na njujorškoj V aveniji, ne bi došao 1893. do otkrića sistema naizmeničnih struja koji je sve na Expo sajmu u Čikagu ostavio u čudu, kada ga je prvi put predstavio javnosti.

Čovečanstvo je povukao napred omogućivši mu znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu i elektrifikacije gradova, sela, kuća i indsutrijskih postrojenja. Radni dan bi nam se završavao zalaskom sunca, a kućne obaveze i učenje bismo obavljali pod plamenom sveća. Ovaj izvanredni naučnik je bio i ključni čovek tokom izgradnje prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Te sudbonosne 1893. godine, na ovim prostorima je stavljena u pogon i prva termocentrala, na Dorćolu, u Beogradu, zahvaljujući slavnom profesoru Đorđu Stanojeviću.

termoelektrana, termoelektrana kostolac, kostolac — Shutterstock

Bez uglja ne bi radile naše najveće fabrike električne nergije

Otkada su 1970. pušteni u rad prvi blok Termoelektrane Nikola Tesla A, snage 210 MW, a šest meseci kasnije i drugi blok na istoj lokaciji, koji su do dan danas stožeri elektroenergetskog sistema naše zemlje. Ova dva postrojenja u Obrenovcu i Kolubari sami proizvedu oko pola količine struje u Srbiji i praktično pokreću pola svih električnih aparata u zemlji. Grejalica, sijalica, televizora i kompjutera.

Ne treba zaboraviti da ove fabrike struje same po sebi ne bi ništa značile da nema energije koja ih pokreće. Ali kako nastaje struja u termoelektrani? Ugljem ugrejana voda se pretvara u vodenu paru koja okreće parnu turbinu – mada je tehnologija turbina značajno modernizovana, u osnovi se oslanja na isti princip rada koji su koristile parne mašine u 19. veku.

Da bi naše dve najveće gorepomenute termoelektrane proizvele dovoljno energije za sva domaćinstva, bolnice, škole, fabrike moraju da sagore 30 miliona tona lignita, na godišnjem nivou. I to pre svega onog domaćeg, koji se dovozi iz rudarskog basena Kolubara. U momentu kada ceo svet trese ekonomska i energetska kriza, kao posledica ukrajinskog sukoba i pandemije koronavirusa s pravom se postavlja pitanje kako ćemo pregurati predstojeću zimu i da li će naš elektroenergetski sistem imati dovoljne količine uglja da proizvede struju koja nam je potrebna?

Država čini sve da obezbedi dovoljne količine energenata za elektroenergetski sistem zemlje

Državni vrh, vlada i resorno ministarvo čine sve da obezbede dovoljne količine energenata kako bismo bet restrikcija preguralio hladne dane pred nama. Apeluju preko sredstava javnog informisanja da štedimo struju i edukuju nas kako da što racionalnije koristimo ovaj resurs koji nije neiscrpan. Obezbeđuju ruski gas za grejanje po povlašćenoj ceni i ostavljaju ga u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, a sav ugalj koji ne možemo sami da proizvedemo, kupuju na svetskim tržištima i dopremaju ga u zemlju da bi spremni ušli u grejnu sezonu, kada je inače i najveća potrošnja električne energije. Međutim, sila boga ne moli. Desila nam se letos suša kakva se ne pamti poslednjih decenija, a sa njom i problem niskog vodostaja reka koji je zaustavio lanac snabdevanja čvrstih goriva koja se najčešće dopremaju baržama rečnim putem.

Koliko sijalica sagori uglja u termoelektrani?

I tako dolazimo do srži naše današnje priče, a to je zarobljenih 1.200,000 tona uglja i 400.000 tona žitarica u sektoru Belane, u susednoj Bugarskoj. Koliko je važno da ovaj lignit što pre bude dopremljen do domaćih luka, govori i sledeći podatak. Naime, znatan deo električne energije koji termoelektrane proizvedu sagorevanjem uglja uzaludno se potroši na neefikasno zagrevanje i osvetljenje. Ako bi svi građani Srbije ustali, prišli prekidaču i za taj dan ugasili po jednu sijalicu, uštedelo bi se od 3000 do 6000 tona lignita dnevno. To bi značilo da bi iz ugljenokopa u Kolubari do najveće srpske elektrane TENT A kod Obrenovca, po zaleđenom koloseku, dnevno moglo da krene pet do deset kompozicija sa ugljem manje. Kako se došlo do ovog računa? Sijalica od 100 vati za jedan ceo dan potroši 2,4 kilovata, što na tri miliona brojila, odnosno sijalica, iznosi 7.200.000 kilovat-sati potrošenih na suvišno osvetljenje. Sa druge strane, ako proizvoljno računamo da je energetska efikasnost lignita od 4000 do 8000 kilovat-časova po toni, kao i da se samo 30 odsto njegove toplotne energije može pretvoriti u struju, jedna tona lignita teorijski proizvede od 1200 do 2400 kilovat-časova struje. To znači da je za proizvodnju pomenutih 7,2 miliona kilovat-časova potrebno čak 3000 do 6000 tona lignita.

Reke su ključne i za snabdevanje, zato moramo pomoći da Dunav u Bugarskoj što pre bude plovan

Zato je naša država poslala neophodnu mehanizaciju u Bugarsku, ne bi li u narednih dva meseca uspeli da obezbedimo plovnost Dunava u toj zemlji i dopremili prekopotrebni lignit u Srbiju. Kakva je situacija na terenu najbolje govori izjava ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića da imamo zarobljenih 1.200,000 tona uglja i 400.000 tona žitarica, ogroman broj sirovina za našu metalsku i hemijsku industriju. Naravno, jedan deo se prebacuje na drum i železnicu, ali ona ne može da podrži ovoliki saobraćaj. Jedan rečni tanker zamenjuje 144 kamiona cisterne, jedan brod koji prevozi rasuti teret zamenjuje 70 kamiona.

On je ukazao kazao i da su reke ključne za snadbevanje i ako se Srbija ne uključi u rešavanje ovog problema koji je trenutno u Bugarskoj, imaće još veći problem na jesen.

Takođe je podsetio je da ni u jednom trenutku, ni na jednom delu Dunava u Srbiji nije bilo obustave rečnog saobraćaja.

-Mi smo na vreme počeli da radimo sa pripremama na našem delu reke, uspeli smo da izvedemo sve interventne bagerske radove koje smo planirali. Dunav na našem delu ni u jednom trenutku nije obustavljen što se tiče rečnog saobraćaja. Međutim to je zajednički koridor i u ovom slučaju zajednički problem jer kada u Bugarskoj on nije plovan mi nemamo punu operativnost – istakao je Momirović.

3. septembra je naša zemlja potpisala sporazum sa bugarskom vladom, čime je Srbija svoju mehanizaciju stavila na raspolaganje Bugarima.

-I zajedno ćemo sa Rumunima izvršiti te interventne radove kako bismo obezbedili plovnost Dunava, ne samo plovnog puta već i pristup lukama i time osloboditi ne samo ugalj već i žitarice. Ako mi to ne uradimo, mi ćemo biti u velikom problemu – rekao je Momirović.

Na zalihama, srećom, imamo dovoljno gasa i drugih energenata

Ukazao je da je Srbiji plovnost Dunava od strateške važnosti kako bi obezbedila energetsku stabilnost i da očekuje da će radovi na Dunavu trajati oko 60 dana.

Ono što je najvažnije, kako je naglasio ministar Momirović obezbeđivanjem plovnosti Dunava u Bugarskoj omogućujemo našim energetskim kapacitetima da iskoriste taj ugalj, da manje struje uvozimo. Sreća u ovoj nezavidnoj situaciji je da imamo dovoljno energenata za predstojeću zimu. U Vladi kažu da na zalihama ima dovoljno gasa, ali i drugih energenata: mazuta za 100 dana, nafte i derivata za dva meseca. Posle zabrane izvoza i ograničenja cene, tokom septembra očekuju i normalizaciju na tržištu peleta. Ogrevnog drveta uglavnom ima, cena kubika je od 70 evra na jugu zemlje do 10.000 dinara u većim gradovima. Najduže se čeka na ugalj jer je u ponudi samo uvozni.