SVINJE SU UŠLE U VOĆNJAK Šta treba uraditi kad prasići sa mamom uđu i počnu da rovare
Shutterstock/CHIRATH PHOTO
Svinjarstvo je oduvek bilo prisutno na našim prostorima, a ubojnica (svinja od 200 kila žive vage) za zimu bila je obavezna u skoro svakom domaćinstvu. Prostrani voćnjaci, uglavnom šljivici, bili su obori gde su se svinje u letnjim mesecima odgajale, a ishrana je bila zasnovana na otpacima iz domaćinstva uz dodatak kukuruza. Ovako utovljena grla bila su idealna za zimski period.
„Harem“ od 19 ženki
Takav način uzgoja odavno je prevaziđen, a savremeni objekti i boksovi zamenili su prirodu i svež vazduh. Međutim, na jednom imanju u selu Zagorica kod Topole još uvek se gaje svinje kao nekada uz dodatak i savremenog uzgoja.
– Njihov boravak u prirodi traje od momenta zalučenja prasadi do dve nedelje pre novog prašenja. Tada ulaze u prasilište gde ostaju do navršetka šest nedelja sisanja prasića. Što se ishrane tiče, u prirodi je dosta raznovrsna dok za vreme boravka u prasilištu dobijaju isključivo koncentrat – kaže Dragan Jovanović iz topolskog sela.
Ovaj domaćin ističe da su pogodnosti ovakvog uzgoja višestruke prvenstveno za voćnjak, a potom i za kvalitet mesa.
– Riškanje sasvim sigurno pogoduje voćkama kao i uklanjanje opalih mumificiranih plodova i koštica. Negativna stvar je što često životinje polome niske grane koje mogu lako dohvatiti – kaže i naglašava da njihovo rovarenje ima izuzetne benefite naročito za površinski sloj zemljišta.
– Ne mogu reći da sam primetio neke značajne razlike u odnosu na prinos ili kvalitet plodova jer šljiva ima svoju dinamiku rađanja i kvalitet ploda koji je iz godine u godinu različit. Pozitivnih efekata svakako ima i to je jako primetno. Svinje buškaju taj površinski sloj koji se najviše obrađuje i najbrže istroši u smislu korisnih elemenata. Rovarenjem rastresaju i premeštaju zemljište tako da usitnjavanju i značajno poboljšavaju strukturu. Takođe, uništavaju korove i svojim izmetom đubre zemlju što je od izuzetne važnosti.
U njegovom voćnjaku zastupljeno je nekoliko sorti šljive; stara autohtona crvenjača, čačanska rana, a zasađeno je i nekoliko stabala dunje.
– Što se životinja tiče za njih je pravi užitak boravak u prirodi. To su priplodne krmače sa kojima je uvek i jedan vepar nerast – kaže ovaj šumadijski proizvođač i dodaje da trenutno veprov harem broji 19 ženki, a zastupljeno je više rasa, landras, hempšir, durok, jorkšir, pietren, plus tri ženke autohtonih rasa mangulica, moravka i resavka.
Povećala se produktivnost i dugovečnost prasilja
Prema njegovim rečima ovakav sistem uzgoja dao je brojne benefite ne samo krmačama koje su u prirodi već se pozitivan efekat primetio i kod mladih koje one donesu na svet.
– Od kada primenjujem ovaj režim držanja neuporedivo se povećala produktivnost i dugovečnost prasilja. Prasići su neuporedivo vitalniji na rođenju, otporniji na bolesti i viruse tokom odgoja i porasta. Veterinar retko kada ima posla u mojim oborima. Ukus mesa tako odgajanih životinja je izvanredan. O tome mogu posvedočiti mnogobrojni kupci – tvrdi ovaj stočar.
„Vratimo se prirodi“
On je mišljenja da i mi i životinje treba da se okrenemo prirodi jer je upravo tamo lek za mnoge bolesti.
– Po mom mišljenju i iz mog iskustva svako ko ima uslova za ovakav način držanja životinja trebalo bi da ga primeni. Lakše je jer nema svakodnevnog čišćenja obora, sasvim sigurno je zdravije za životinje. Krajnje je vreme da se počnemo što je više moguće vraćati prirodi.
Inače, svinje vole blato, rovarenje i kaljuganje koje im je neophodno u smislu termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita. Zbog toga je boravak u prirodi u slobodnom sistemu uzgoja prava blagodet za ovu vrstu životinja.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
