ŽELEZNICE, ZGRADE, ČAK I CRKVE Lopovi haraju Nemačkoj, napravili milionsku štetu, a meta – bakar

Tamara Đurđević | 14:11 | 29.09.23 Biz info

Napravili probleme čitavoj državi.

Foto: Shutterstock

Železnice u Nemačkoj posluje neuspešno već decenijama, a u bliskoj budućnosti će morati da obnovi gotovo celokupnu infrastrukturu. Povrh svega, železnica mora da se bori sa još jednim problemom koji je takođe košta čitavo bogatstvo: krađom bakra. Samo u 2022. godini, kako piše „Handelsblat“, pričinjena je šteta od oko 6,6 miliona evra. Nemački list je izračunao da su samo ove godine na meti bila 2.644 voza, što je rezultiralo s više od 700 sati kašnjenja i to samo zato što kriminalci od železnice kradu taj metal.

Lopovi ne pljačkaju samo železnicu – krađe obojenih metala generalno je sve više. Na gradilištima, u privatnim zgradama, pa čak i na crkvenim tornjevima. Nijedan deo od bakra više nije siguran. Nedavno je recimo ogromnu štetu zbog krađe pretrpeo jedan hamburški proizvođač bakra – u pitanju je trocifrena milionska suma.

Nestašica bakra

Bakar je toliko tražen zbog njegove električne provodljivosti – bolje je samo srebro, ali je ono naravno skuplje. Bakar je neophodan za sve električne uređaje, od tostera, do električnih automobila. Joahim Berlenbah, osnivač i izvršni direktor konsultantske firme ERI AG (Earth Resource Investment) iskusan je stručnjak u toj oblasti. On očekuje da će se „potražnja za bakrom u budućnosti značajno povećati“.

Berlenbah kao primer navodi proizvodnju struje iz energije vetra:

– Pomislite samo na turbinu na vetar koja proizvodi struju rotirajući bakarni kalem iznad magnetnog polja. Po megavatu (MW) energije vetra potrebno je pet do devet tona bakra, u zavisnosti od toga da li je turbina na kopnu ili na moru.

Berlenbah je dakle siguran da će potražnja nastaviti da raste. Da bi se postigli ciljevi dekarbonizacije, „mi jednostavno nemamo dovoljno te kritične sirovine – a to često ignorišu zagovornici energetske tranzicije“.

Zašto je bakar tako skup?

Odnos ponude i potražnje određuje cenu i kod bakra. Berlenbah za DW ukazuje da je ekonomski razvoj u zemljama u razvoju od velike važnosti. Ako se BDP poveća u zemljama poput Kine i Indije, tamo će se povećati i životni standard: „Voziće se više automobila, biće potrebna klimatizacija i biće izgrađene kuće s električnim vodovima. Potražnja za energijom, odnosno strujom će se povećati, a samim tim i potražnja za bakrom.“

Berlenbahova firma izračunala je da je u istoriji čovečanstva do sada iskopano oko 700 miliona tona bakra. A, kako kaže, „otprilike ista ta količina biće potrebna samo u narednih 30 godina“.

Istovremeno, „postaje sve teže pronaći i eksploatisati ležišta bakra. Postojeća nalazišta su pre svega o onim zemljama, kao što su Čile ili Kongo, odnosno tamo gde geopolitički rizik po rudarske kompanije nije beznačajan. Te kompanije će na sebe preuzeti visok rizik samo ako je to ekonomski isplativo.“

Gde završava ukradeni metal?

List „Tagesšpigel“ citira generalnog direktora Udruženja nemačkih trgovaca i reciklera metala (VDM) Ralfa Šmica koji objašnjava da je u Nemačkoj teško rešiti se ukradenog bakra, jer se lični podaci evidentiraju prilikom svake prodaje. U slučaju većih krađa, članovi VDM bi bili upozoreni: „Trgovci znaju ako je nešto ukradeno.“ Isto važi i za nemačkog istočnog suseda: „Poljska ima sistem koji je isto tako dobar kao što imamo mi u Nemačkoj“, kaže Šmic.

On zato sumnja da kradljivci metala prodaju svoj plen van EU, pogotovo zato što carina ne može adekvatno da kontroliše takvo kretanje robe.

– Većina materijala više ne završava u Evropi“, objasnio je Šmic za „Tagesšpigel“. „Većina se – to je moja teorija – transportuje prekomorskim kontejnerima.“

„Ne postoji zamena za bakar“

Lopovi ne samo da postaju sve organizovaniji, već su očigledno i sve nemilosrdniji. Tokom istrage o milionskoj krađi u koncernu „Aurubis“ na primer, a prema izveštajima medija, zvaničnici su zaplenili deo ukradene robe, deset vozila, više od 200.000 evra u gotovini i više komada vatrenog oružja, uključujući i municiju.

Stručnjak za sirovine Joahim Berlenbah podseća na vreme koje je proveo u Južnoafričkoj Republici. „Kada sam živeo u Južnoafričkoj Republici, problem krađe bakra bio je na sličan način dramatičan. Jednom su kompletne telefonske linije u našoj ulici u Johanesburgu bile pokidane.“

Uprkos tom iskustvu, Berlenbah kaže da ne zna kako problem može da se reši. Čini se da poslovni model kradljivaca obojenih metala za sada ima sigurnu budućnost. Jer, kako kaže Berlenbah, „nažalost, ne postoji zamena za bakarne kablove – ipak je to fizika“.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.