ZABELEŽEN JE VRTOGLAVI RAST Potražnja za litijumom i drugim kritičnim mineralima

Tamara Đurđević | 09:35 | 12.07.23 Biz info

Ulaganja u razvoj kritičnih minerala porasla su za 30 odsto u 2022. godini.

Shutterstock/Juan Roballo

Potražnja za kritičnim mineralima ključnim za budućnost usredsređenu na tehnologije sa niskim i nultim emisijama raste, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, a sve veće potrebe energetske industrije smatraju se ključnim pokretačem.

U novom izveštaju objavljenom u utorak, organizacija sa sedištem u Parizu je saopštila da je u periodu između 2017. i 2022. došlo do „utrostručenja ukupne potražnje za litijumom, skoka potražnje za kobaltom od 70%, a potražnje za niklom od 40%. IEA-ov pregled tržišta kritičnih minerala kaže da je glavni faktor koji stoji iza povećanja bila „tražnja energetskog sektora“.

Ulaganja u razvoj kritičnih minerala porasla su za 30 odsto u 2022. godini, nadovezujući se na rast od 20 odsto u 2021. godini, saopštila je IEA.

-Kompanije specijalizovane za razvoj litijuma zabeležile su povećanje potrošnje od 50 odsto, a slede one koje se fokusiraju na bakar i nikl- dodaje se, napominjući da su kompanije u Kini skoro udvostručile svoju potrošnju na investicije prošle godine, prenosi Alo.rs

U decembru 2022, IEA je rekla da su obnovljivi izvori na putu da prestignu ugalj i postanu najveći izvor proizvodnje električne energije na planeti do sredine ove decenije. Tolika je uloga koju kritični minerali igraju u radu tehnologija uključujući turbine na vetar i električna vozila, ulozi su veliki.
Ako se svi projekti planirani za sektor kritičnih minerala ostvare, možda će biti dovoljno zaliha za ispunjavanje klimatskih obećanja koje su objavile vlade, saopštila je IEA. Međutim, pred nama su izazovi, sa rizikom od kašnjenja projekata, kao i sa „nedostacima specifičnim za tehnologiju“ koji pružaju „malo prostora za samozadovoljstvo u vezi sa adekvatnošću snabdevanja“.

U znak ogromnog zadatka sa kojim se planeta suočava, IEA je saopštila da će do kraja ove decenije biti potrebno još projekata kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa, što je ključni cilj Pariskog sporazuma. Veličina tržišta za minerale koji su ključni za energetsku tranziciju dostigla je 320 milijardi dolara u 2022. godini, što je udvostručenje u poslednjih pet godina.

Nova preduzeća u sektoru kritičnih minerala prikupila su 1,6 milijardi dolara prošle godine, što je rekord. Rekordna primena tehnologija kao što su baterije i solarni PV je, kako je saopštila IEA, pokretala „neviđeni rast na kritičnim tržištima minerala“.

S obzirom na njihovu ogromnu važnost za tehnologije niske emisije i nulte emisije – litijum je, na primer, sastavni deo baterija koje napajaju EV – razvoj lokacija koje mogu da kopaju i prerađuju kritične minerale ima značajan geopolitički aspekt. Kina, na primer, predvodi ekstrakciju grafita i retkih zemalja i preradu litijuma, prema analizi IEA.

Uprkos tome, druga najveća svetska ekonomija i dalje se u velikoj meri oslanja na drugu zemlju, Demokratsku Republiku Kongo, za kobalt. Sve u svemu, u izveštaju IEA se navodi da je u poslednjih nekoliko godina ostvaren ograničen napredak kada je u pitanju diverzifikacija izvora snabdevanja, dodajući da se „situacija u nekim slučajevima čak i pogoršala“.

Pozivajući se na svoju analizu cevovoda projekata, IEA je rekla da postoje znaci „donekle poboljšane slike“ za rudarstvo, ali je dodala da su operacije rafiniranja druga priča. „Većina planiranih projekata je razvijena u postojećim regionima, pri čemu Kina drži polovinu planiranih litijumskih hemijskih postrojenja, a Indonezija predstavlja skoro 90% planiranih postrojenja za preradu nikla.

Akreditacije za održivost celokupne industrije kritičnih minerala takođe treba poraditi. IEA je saopštila da se povlačenje vode skoro udvostručilo između 2018. i 2021. godine, dok su emisije gasova staklene bašte bile tvrdoglavo visoke. „U ključnom trenutku za prelazak na čistu energiju širom sveta, ohrabreni smo brzim rastom tržišta kritičnih minerala, koji su ključni za svet da postigne svoje energetske i klimatske ciljeve“, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor IEA. „I pored toga, veliki izazovi ostaju“, dodao je Birol. „Mnogo više treba da se uradi kako bi se osiguralo da lanci snabdevanja za kritične minerale budu sigurni i održivi.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.