VOĆE I POVRĆE SAMO ZA DECU Visoka inflacija primorava stanovnike Evrope da štede i kupuju samo najneophodnije

BizPortal | 15:27 | 30.05.22 Biz info

Rast cena, kao posledica sve skupljih energenata, pogađa stanovnike svih delova Starog kontinenta.

Shutterstock

Rat je dodatno stisnuo resurse i ubrzao inflaciju.

Inflacija, izazvana mnogim aspektima, pre svega drastičnim rastom cena energenata, pogađa sve delove Evrope. Od građevinara u Italiji preko prodavačica u Poljskoj, do mesara u Turskoj.

Italijanska uprava za saobraćaj se nada da će kružni tok dovesti do manje nesreća na jednoj raskrsnici u blizini Milana, koja je već poznata po mnogim nesrećama. Ipak, posao je u zastoju jer su asfalt, livene cevi i beton postali preskupi. Izvođač radova Edoardo Ronconi je očajan.

Javni radovi obustavljeni

-Plašimo se da ove godine uopšte nećemo moći da radimo, kaže ovaj preduzetnik i dodaje da zatvaraju sva gradilišta.

-Kompanija je već u martu obustavila radove na poluzavršenom kružnom toku, a od tada je rat u Ukrajini dodatno podstakao poskupljenja – rekao je Ronconi. On se žali da je njegova kompanija već izgubila tri meseca, u stvari najbolja tri meseca u godini u pogledu novih poslova. A najgore verovatno tek dolazi, prenosi Dojče Vele.

Rat je dodatno stisnuo resurse i ubrzao inflaciju. Cene energenata, hrane i građevinskog materijala rastu brže nego ikada u poslednjih nekoliko decenija. Šok zbog poskupljenja najizraženiji je na pumpama, ali i kada se pogledaju računi za struju i cene u supermarketima, kao i na gradilištima. Prvi projekti javne izgradnje u Italiji su već zaustavljeni.

Rastuće cene nafte i gasa su glavni pokretači inflacije u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na rusku energiju za proizvodnju električne energije i industriju snabdevanja. Očekuje se da će inflacija na nivou Evropske unije ove godine porasti na skoro 7 odsto.

Voće i povrće samo za decu

Visoki troškovi benzina ugrožavaju i drumski transport robe. A oni koji žive od poljoprivrede i ribarstva prinuđeni su da naplaćuju astronomske cene za poskupljenje goriva za svoju robu. Promene na svojoj koži osećaju i građani kojima je malo potrebno za život. Jedna od njih je Alin Černik, koja je prinuđena da okrene svaki zlot. Prodavačica iz Varšave drži kokoške da ne bi morala da kupuje jaja. Kako kaže Alin, cene hrane su već porasle za 150 odsto.

Osećaj beznađa širi se prvenstveno među onima koji ionako malo zarađuju.

-Uvek sam bila pozitivna osoba, ali trenutno ne vidim svetlo na kraju tunela – rekla je Eva Fuksova, Čehinja koja živi sa svoje troje dece u mestu Mesto Touskov blizu Plzena.

-Moram da stegnem kaiš. Kupujem voće i povrće da mojoj deci ništa ne nedostaje. Ali ja to sama ne jedem, dodala je ova majka.

Kupuje se samo najpotrebnije

Inflacija se posebno oseća u zemljama centralne i istočne Evrope u blizini ratne zone. Češka je u aprilu zabeležila rast cena od 14,2 odsto, a Poljska 12,3 odsto. Ali Grčka je, takođe, dostigla 10,8 procenata. Poseban slučaj je Turska, čija je valuta prošle godine izgubila 44 odsto vrednosti u odnosu na dolar, a inflacija je porasla na dramatičnih 61 procenat.

Od Varšave do Istanbula, prodavnice beleže pad prodaje. Potrošači nerado traže najjeftiniju alternativu, kažu prodavci. Za stvari koje su manje neophodne, poput odeće, kupovina se odlaže, a roba koja se smatra luksuzom, poput cveća, jedva da se prodaje.

Bajram Koza, mesar u Istanbulu, kaže da je prodaja opala za 20 odsto.

-Čak i u bogatom istanbulskom kvartu Čankjaja, ljudi više ne kupuju prema potrebi, već prema onome što mogu da priušte – kaže mesar i dodaje da oni koji su do sada kupovali dve kile mlevenog mesa sada uzimaju najviše kilogram.

Nećemo izdržati

Inflacija, naravno, pogađa i turističke radnike, koji su se jedva oporavili od dvogodišnje pandemijske pauze. Paris Parasos, vlasnik ribljeg restorana na grčkom ostrvu Rodos, sada ide sam na pecanje u ranim jutarnjim satima kako bi smanjio troškove. Ipak, kaže da mora da podigne cene na jelovniku jer su značajno porasli troškovi jestivog ulja i energenata.

U Poljskoj se potrošači žale da su cene hleba porasle za trećinu. Čak i iz Belgije poručuju da pekari više ne mogu da sebi priuštiti da plate sve zaposlene.

-Poznajem pekare koje rade 13 ili 14 sati dnevno da bi preživeli i otplatile svoje dugove – rekao je za radio stanicu La Premier Alber Denonsin, predsednik frankofonog udruženja pekara u Belgiji.

-Možemo da izdržimo neko vreme – objašnjava on i ističe da kada čuje od administracije Svetske banke da bi to trebalo da bude tako do 2024. godine, onda se pomalo plaši da neće uspeti.