Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
„SVETSKA SILA DOBIJA MLAĐEG BRATA“ Rusija postaje kineska kolonija za sirovine, a Amerikanci to nazivaju „brakom iz koristi“
Bizportal | 11:33 | 23.03.23 Biz info
Putin i Đinping su se sastali.
Foto:youtube.com/CGTN/printscreen
Snažna Kina pridržava slabu Rusiju – ovo možda najbolje opisuje ovonedeljni sastanak sastanka Sija Đinpinga i Vladimira Putina u Moskvi.
Kineski predsednik doputovao je u rusku prestonicu u ponedeljak a napustio ju je u sredu nakon dva poduža razgovora – neformalnog koji se protegao na četiri i po sata po njegovom dolasku, te zvaničnog u Kremlju sledećeg dana koji je trajao tri sata. Si i Putin potvrdili su svoje slaganje po nizu pitanja – uključujući zajedničko nepoverenje prema Sjedinjenim Državama – u podužem saopštenju nakon razgovora.
Nakon sastanka, održanog u senci ruske invazije na Ukrajinu, nije ostalo mesta sumnjama u posvećenost Pekinga razvoju odnosa sa Moskvom, uprkos Putinovoj rastućoj izolaciji na globalnoj sceni i nedavnog naloga Međunarodnog krivičnog suda u Hagu za njegovo hapšenje zbog ratnih zločina.
Bez pomaka o Ukrajini, naglasak na trgovini
Iako je na sastanku bilo reči o kineskom mirovnom planu za Ukrajinu, koji je Putin podržao, nije došlo do značajnog pomaka u rešavanju sukoba.
Sem demonstracije čvrstog prijateljstva usred pompe koja je pratila državnu posetu, sastanak je kulminirao sa više od 10 sporazuma kojima se jača saradnja u područjima od trgovine i tehnologije do državne propagande, piše CNN. Fokus centralnog saopštenja dvojice lidera bio je na načinima “produbljavanja” njihovog odnosa.
“Fajnenšel tajms” piše da Putin hvali kineski ekonomski model kao “daleko efikasniji” od ostalih, što je priznanje spasonosne slamke koju je Peking produžio otkako je Moskva pokrenula invaziju prošlog februara, sa bilateralnom trgovinom koja je domašila rekordnih 190 milijardi dolara u 2022.
„Veliki i zavisni mlađi brat“
– Sankcije su pogoršale već asimetrične odnose između Rusije i Kine. Teško je sakriti činjenicu da je Rusija sada mlađi partner – rekla je Marija Šagina, saradnica Međunarodnog instituta za strateške studije.
Isto je rekao i portparol Bele kuće Džon Kirbi u utorak kad je nazvao Putina “mlađim partnerom”, “sa pravom” kako piše Dejvid Ignatijus za “Vašington post”, dodajući da je “Putina oslabila težnja za većom moći u Evropi”.
“Forin polisi” navodi slično, pitajući se da li Rusija može da se navikne da bude “mlađi brat” Kine. Danas je Kina „veliki brat“, a njen zavisni mlađi brat se „muva iza“, piše list.
Izvor blizak Kremlju rekao je “Fajnenšel tajmsu” (FT) da Moskva vidi svoje ekonomsko oslanjanje na Kinu kao ključno za svoje izglede da dobije rat. Dok je pomoć Kine u otklanjaju posledica zapadnih sankcija nezamenljiva, rusko bogatstvo u prirodnim resursima obezbediće kontinuiranu podršku Pekinga, rekao je taj izvor.
O gasovodu Snaga Sibira 2
Najiščekivanija tema diskusije u utorak bila je planirani gasovod Snaga Sibira 2, koji bi Rusiji dao vitalni novi put da preusmeri izvoz iz rezervi koje se više ne šalju u Evropu. Putin je rekao da je Moskva spremna da sa kineskim firmama podrži “zamenu zapadnih” koje su napustile Rusiju od početka invazije.
Obojica su delovala spremno da prošire ionako uvećanu energetsku trgovinu tokom prošle godine, pošto je Evropa smanjila svoje oslanjanje na ključne resurse Rusije. Istakli su da će “izgraditi bliže energetsko partnerstvo”.
Putin je rekao da je bilo govora o daljem rastu izvoza ruskog gasa u Kinu, uključujući sprovođenje inicijative za izgradnju Snage Sibira 2 kroz teritoriju Mongolije. Si nije eksplicitno pomenuo gasovod na brifingu. U zajedničkom saopštenju se pominje zajednički rad na promovisanju “istraživanja i konsultacija” povezanih sa “novim projektom kinesko-mongolsko-ruskog gasovoda”.
„Postaćemo kineska kolonija za resurse“
– Logika dešavanja diktira da ćemo potpuno postati kineska kolonija za resurse. Naši serveri će biti od “Huaveja”. Bićemo glavni kineski dobavljači svega. Oni će dobijati gas od Snage Sibira. Do kraja 2023. juan će biti naša glavna trgovinska valuta – rekao je za FT izvor blizak Kremlju.
Zapadne sankcije ostavile su Moskvu sa deficitom u budžetu od 34 milijarde dolara samo u prva dva meseca ove godine, usled povećane vojne potrošnje. Prošle godine je kineski uvoz ruske energije – koji čini preko 40 odsto prihoda budžeta Kremlja – skočio sa 52,8 na 81,3 milijarde dolara.
Prema Centru za globalnu energetsku politiku (CGEP) Univerziteta Kolumbija, Rusija je bila drugi najveći kineski dobavljač sirove nafte i uglja. U januaru je Rusija pretekla Katar, Turkmenistan i Australiju i postala najveći kineski snabdevač gasom, isporučivši 2,7 milijardi kubnih metara tog meseca, prema podacima kineske carine.
Vašington: Brak iz koristi
U Vašingtonu na to gledaju kao na “pokušaj ispitivanja” američkog globalnog uticaja od strane Moskve i Pekinga.
– Rekao bih da je ovo pomalo brak iz koristi, pre nego naklonosti – rekao je Kirbi.
Hitna potreba Rusije da nađe kupce za svoju energiju mogla bi da ide na ruku Kini nakon posete Sija, kao što je bilo 2014. kad se Moskva suočila sa sankcijama zbog aneksije Krima. Tada su dve zemlje potpisale sporazum za gasovod Snaga Sibira, nudeći Pekingu snabdevanje po niskim cenama. Projekt je postao operativan 2019.
– Za kinesku stranu, ovo bi mogla da bude dobra prilika – rekao je Moric Rudolf, istraživač Kineskog centra Pol Cai Jejlove Pravne škole, dodajući da je sada “Rusija zavisnija od Kine” u odnosu na 2014.
Odluka da se angažuje “u sledećem ogromnom projektu sa Rusijom dok ova bombarduje Ukrajinu” poslala bi kritičnu poruku o produbljavanju veza Pekinga sa Moskvom, rekla je uoči sastanka Sija i Putina istraživač CGEP-a Tatjana Mitrova.
Tehnologije
Sa uvozom mikročipova, opreme za 5G i teškom industrijskom mašinerijom koje sada podležu američkim izvoznim kontrolama, Rusija se okrenula kineskim proizvođačima. Moskva je prošle godine uvezla električnih mašina i delova od Kine u vrednosti od 4,8 milijardi dolara, kako su zalihe iz drugih zemalja naglo opale, prema biriselskom tink-tanku Brugel.
Podaci kineske carine govore da se izvoz određenih poluprovodnika u Tursku više nego udvostručio 2022, dok je Ankara – čiji je izvoz visoke tehnologije prethodno bio zanemarljiv – povećala prodaju Rusiji, navodi FT.
– Dok je Kina postala nadaleko vodeći izvoznik poluprovodnika Rusiji nakon rata, izvoz je često imao ili tursku ili vezu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima – rekla je Šagina, dodajući da je ova taktika imala za cilj da stvori “slojeve koji mogu da zaštite Kinu od rizika sankcija”.
Do porasta je došlo iako su mnoge vodeće kineske tehnološke kompanije, poput “Huaveja”, prekinule izvoz u Rusiju iz straha od zapadnih sankcija. Umesto toga, opskurni kineski proizvođači zauzeli su njihovo mesto.
-To su uglavnom kineske kompanije koje prosto ne rade na stranim tržištima u obimu u kojem to rade veliki brendovi – rekla je Vita Spivak, konsultant firme “Kontrol risks”.
Pomešani rezultati novonastale zavisnosti
Dok je ruski tehnološki uvoz bio “manje ili više diversifikovan” pre rata, kako je rekla, “sada se preorijentišu na kineske dobavljače do te mere da je rusko tržište često potpuno zavisno od kineskog”. Rezultati su bili često pomešani.
– Postoje sve te beznačajne kineske kompanije koje isporučuju 5G opremu. To je drugi i treći nivo. Više je kao 4,2 G. ali to je ništa – rekao je FT-u jedan viši ruski tehnološki investitor.
Kneska tehnologija takođe je jedina opcija Rusije za nastavak proizvodnje većeg dela energije koju Kina uvozi.
Firma “Jakov i partneri”, bivši ruski ogranak “Mekinsija”, opisao je prethodnu zavisnost Rusije od zapadnih naftnih grupacija poput “Halibertona” i “Bejker Hjuza” kao “Ahilovu petu”, jer se očekivalo da će proizvodnja pasti za 20 odsto nakon njihovog odlaska.
Visokotehnološki projekti poput “Arktik LNG” kompanije “Novatek” na zapadu Sibira takođe su pogođeni, ali ruski rukovodioci insistiraju da postoje zaobilazna rešenja.
– Recimo da vam nedostaje kompresor… jer ga pravi (nemački) “Simens”. Možda možete bez kompresora. Možda dobijete dva kompresora od Kine koja su manje dobra. Ali za većinu stvari je izvodljivo – rekao je jedan rukovodilac “Fajnenšel tajmsu”.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
16°C
Novi sad
14°C
Kursna lista
EUR
117.20 RSD
USD
109.97 RSD
CHF
121.58 RSD
AUD
70.65 RSD
GBP
135.07 RSD
CAD
81.68 RSD
Kriptovalute
BTC
USD 64,010.42
ETH
USD 3,143.97
USDT
USD 1.00
BNB
USD 602.93
SOL
USD 143.40
USDC
USD 1.00
XRP
USD 0.52
DOGE
USD 0.15
