SVET ŽIVI U STRAHU OD RECESIJE Globalna tržišta su u padu za 20 odsto, najviše u poslednjih 15 godina

BizPortal | 10:55 | 31.12.22 Biz info

Neizvesna 2023. godina.

Foto: Shutterstock

Na svetskim berzama su u 2022. godini cene deonica oštro pale zbog niza razloga, od rata u Ukrajini do slabosti kineske ekonomije, ali najviše zbog agresivnog povećanja kamata centralnih banaka kako bi se suzbila visoka inflacija. MSCI indeks svih najvećih berzi u svetu pao je u proteklih godinu dana oko 20 odsto, što je njegov najveći gubitak od globalne financijske krize 2008. godine, kada je potonuo više od 43 odsto.

Pritom je na Vol Stritu, najvećoj svetskoj berzi, Dou Džons izgubio 8,7 odsto, dok je S&P 500 potonuo 19,4, a Nasdaq indeks 33 odsto.

– Posledica niza razloga, od problema s kovid virusom u Kini do invazije na Ukrajinu. Ipak, za investitore je ipak najvažnije bilo šta radi Fed – kaže Art Kašin, direktor operacija na berzi švajcarske banke UBS, piše Seebiz.

Kako je inflacija u SAD-u polovinom godine dosegla najviše nivoe u više od 40 godina, američka centralna banka povećala je ključne kamatne stope za ukupno 4,25 postotnih bodova, na najviše nivoe od 2008. godine.

Tako agresivno zaoštravanje monetarne politike Feda nije zabeleženo još od 1980-ih godina.

A to je izazvalo oštar pad cena deonica. Padom S&P 500 indeksa od 19 odsto izbrisano je oko 8.000 milijardi dolara tržišne vrednosti deonica.

Pritom su najviše pale cene deonica tehnoloških kompanija, kojima ne odgovara okruženje s visokim kamatama.

Nakon što su u 2021. godini, za vreme izlaska iz korona krize, snažno porasle, u 2022. su cene deonica tehnoloških divova, kao štoje Tesla potonule između 28 i 66 odsto.

I većina ostalih sektora zabeležila je pad, no S&P indeks energetskog sektora skočio je u proteklih godinu dana 59 posto, što se zahvaljuje rastu cena nafte.

Poslednjih meseci inflacioni pritisci u SAD-u popuštaju, što podržava nadu da će Fed uskoro završiti ciklus povećanja kamata.

Ulagači se plaše da će ekonomija 2023. godine pasti u recesiju, a kamate ostati na visokim nivoima duže nego što se očekivalo.

Osim recesije, ulagače zabrinjava i brzo širenje kovid virusa u Kini, nakon što su tamošnje vlasti odustale od politike nulte tolerancije covida i počele popuštati restriktivne mere.

Dugoročno će to, kažu analitičari, potstaknuti rast drugog po veličini svetske ekonomije.

Broj zaraženih ne samo u urbanim, nego i ruralnim delovima Kine brzo raste, pa zdravstveni stručnjaci procenjuju da se dnevno kovidom zarazi i više od milion ljudi.

Ulagači se plaše da će se s ukidanjem restriktivnih mera širenje zaraze ubrzati i potrajati duže razdoblje, što bi sledećih meseci moglo pritisnuti zdravstveni sistem i celu ekonomiju

Zbog toga i niza drugih razloga, MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica pao je u preteklih godinu dana oko 19 posto, što je njegov najveći gubitak od 2008. godine.

I na evropskim su berzama cene deonica u proteklih godinu dana oštro pale. STOXX 600 indeks vodećih evropskih deonica izgubio je 12,9 posto, što je njegov najveći godišnji gubitak od 2018.

Pritom je nemački DAX indeks potonuo 12,5, a francuski CAC 9,5 posto.

Posledica je to invazije Rusije na Ukrajinu, što je izazvalo snažan rast cijena plina i nafte u Europi. A ta energetska kriza potaknula je rast inflacije i gura ekonomiju u recesiju.

Kako je inflacija u evrozoni dosegnula najviše nivoe od kada taj blok postoji, Evropska centralna banka (ECB) povećala je kamatne stope u četiri navrata, za ukupno 2,5 postotnih poena.

To predstavlja oštri zaokret, s obzirom da je godinama ECB vodila vrlo potsticajnu monetarnu politiku. Centralna banka nedavno je poručila da će zbog visoke inflacije morati i u 2023. povećati kamatne stope.

I dok je u proteklih godinu dana velika većina svetskih berzovnih indeksa pala, britanski FTSE 100 indeks zabeležio je rast, otprilike 1 posto. U sastavu tog indeksa puno je deonica velikih međunarodnih energetskih i rudarskih kompanija, koje je podržao rast cena nafte i gasa.

No, FTSE 250 indeks u kojemu je puno više britanskih deonica potonuo je u proteklih godinu dana 19,5 odsto, što je njegov najveći gubitak od 2008. godine.

Kao i Fed i ECB, britanska centralna banka agresivno je povećala kamatne stope kako bi suzbila inflaciju, pri čemu je ekonomija, po mišljenju mnogih, već pala u recesiju.