„SANKCIJE OSTAJU, MORAMO BITI ODLUČNI“ Ursula fon der Lajen: Rusija je na putu bez povratka

BizPortal | 08:40 | 15.09.22 Biz info

Ursula fon der Lajen iznela je paket mera za ograničenje divljanja cena energenata te pomoć građanima i ekonomiji uz snažnu poruku da Evropa ostaje čvrsto solidarna s Ukrajinom.

Youtube printscreen/ DW News

– Kompanije koje proizvode struju po niskim troškovima nisu ni sanjale da će imati toliki profit. Zato predlažemo ograničavanje njihovih prihoda – rekla je Lejen u svom govoru o stanju Unije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u govoru o stanju Unije koju potresaju energetska kriza i inflacija predstavila paket mera za ograničavanje divljeg poskupljenja energenata i pomoć građanima i privredi. sa snažnom porukom da Evropa ostaje čvrsto solidarna sa Ukrajinom, piše Poslovni.hr.

Obučena u žuto-plavu kombinaciju, boje EU i Ukrajine, a u prisustvu prve dame Ukrajine Olene Zelenske, šef komisije je rekao da sankcije deluju na nju.

– Kremlj je rusku ekonomiju poslao na put bez povratka. To je cena Putinove razorne i ubitačne kampanje. I neka je svima jasno, sankcije se ne ukidaju. U ovom trenutku je važno pokazati odlučnost, a ne smirenje – poručila je ona iz Strazbura.

Ovo je odgovor na sve glasnije proteste i sporadične pozive da su sankcije štetnije po Evropu nego po Rusiju i da ih treba ublažiti. Sa grejnom sezonom i dramatičnim skokom cena struje i gasa koji se prelio u inflaciju sa realnom pretnjom nove krize, Evropa je (još jednom) pred testom solidarnosti prema Ukrajini, a unutar bloka kao dobro.

Ovim odlukama EU je danas zvanično odustala od plana da ograniči cene ruskog gasa. Zbog najave da će EU ograničiti cene ruskog gasa, ruski predsednik je rekao da Rusija u tom slučaju neće prodavati gas zemljama koje će u tome učestvovati.

Iako je Unija smanjila zavisnost od ruskog gasa sa 40 na 9 odsto, Rusija nastavlja da manipuliše cenom tog energenta, zbog čega je njegova cena danas 10 puta veća nego pre pandemije, rekla je ona. Paket interventnih mera, osim podsticaja za uštedu energije u vremenima vršnih opterećenja širom EU i najave boljeg ‘repera’ za određivanje cene gasa od holandskog TTF (Dutch Title Transfer Faciliti), uključuje doprinos oni koji su dodatno zaradili u krizi zahvaljujući skoku cena nafte i gasa. Porez na ekstraprofit plaćale bi energetske kompanije, kompanije koje se bave naftom i gasom, ugalj i rafinerije. Predlog je da oni doprinose sa 33 odsto oporezivog viška dobiti iz fiskalne 2022. godine.

Takođe, za ublažavanje krize biće prikupljeno 140 milijardi evra od ograničenja prihoda kompanija koje proizvode struju po niskim cenama.

– U našoj socijalnoj tržišnoj ekonomiji profit je dobar. Ali u ovakvim vremenima, pogrešno je praviti neverovatne profite na račun rata i na račun potrošača. U ovakvim vremenima, profit mora biti podeljen i usmeren ka onima kojima je najpotrebniji – rekla je fon der Lajen.

Nacrt predloga predviđa da se cena megavat sata struje iz vetroelektrana i solarnih elektrana ograniči na 180 evra, manje od polovine sadašnje cene na berzi. Predviđena je i pomoć kompanijama na energetskom tržištu sa problemima likvidnosti, kao i dublji razvoj tržišta električne energije kako bi se odvojile cene električne energije od cene gasa. Međutim, za sada nema dogovora o ograničavanju cene gasa iz Rusije jer deo zemalja članica strahuje da bi ova mera mogla da posluži kao izgovor Putinu da trajno zatvori gasovod ka Zapadu.

Vraćajući se više puta na posledice rata u Ukrajini po Evropu, Fon der Lajen je najavila nova fiskalna pravila za članice zbog potrebe priznavanja viših nivoa javnog duga, ali i da nastavi da insistira na poštovanju evropskih pravila i vladavine prava za pristup fondovima EU. Direktna aluzija na poteze Mađarske i Poljske dobila je snažan aplauz evropskih parlamentaraca. U narednoj godini trebalo bi da stupi na snagu paket mera za male i srednje preduzetnike sa fokusom na poreze, koji bi malim preduzetnicima trebalo da olakša poslovanje, uz reviziju direktive o (odloženim) plaćanjima. .

Šef komisije najavio je stvaranje Evropske banke vodonika, koja će moći da uloži do 3 milijarde evra u stvaranje budućeg tržišta vodonika, kao i jaču saradnju sa Čileom, Meksikom i Australijom kako bi se obezbedilo snabdevanje litijum i retke metale neophodne za zelenu tranziciju.