Priča o čoveku koji je prodao aerodrom za 242 miliona dolara, postojao je problem – aerodroma nije bilo

Tamara Đurđević | 13:37 | 01.02.24 Biz info

Aerodrom nikad nije ni postojao.

Foto: Instagram Printscreen/knowrcotic

Iza jedne od najvećih i najfascinantnijih prevara koja se dogodila 1990-ih godina, stoji nigerijski biznismen Emanuel Nvude, koji je uspeo da proda nepostojeći aerodrom za neverovatnih 242 miliona dolara.

Umeće nigerijskog biznismena moglo bi da bude velika inspiracija rediteljima koji bi njegovu priču prebacili na filmsko platno.

Naime, priča ovog Nigerijca počinje onda kada je uspeo da pod lažnim imenom i identitetom guvernera Centralne banke Nigerije, Pola Ogvume, prevario Nelsona Sakagučija, direktora brazilske banke Banco Noroeste, da investira u fiktivni projekat novog aerodroma u prestonici Nigerije, Abudži. Njegova prevara, koja je u to vreme bila treća najveća bankarska prevara u istoriji, rezultirala je kolapsom Banco Noroeste 2001. godine.

Majstorska prevara uz dobro znanje

Da bi izvršio svoju majstorsku prevaru, Nvude je iskoristio svoje iskustvo iz stvarnog života kao direktora Union banke Nigerije. Upravo je na taj način preuzeo identitet tadašnjeg guvernera Centralne banke Nigerije, uz pomoć nekoliko saučesnika kako bi izvođenje prodaje nepostejećeg aerodroma bilo lakše izvodljivo.

Pojavljujući se u liku Pola Ogvume, Nvude je ubedio Sakagučija da „uloži“ u aerodrom u Abudži koji tek treba da bude izgrađen, u zamenu za proviziju od 10 miliona dolara. Ukupan posao je iznosio 242 miliona dolara, sa 191 milionom u gotovini, a ostatak kao neizmirene kamate između 1995. i 1998. G. To je bio odličan mamac koji je banki koja je uložila novac doneo ogroman finansijski gubitak.

Banka koja je želela da investira novac u izmišljeni „Međunarodn aerodrom Abuja“ nije mogla ni da mašta, da će umesto kupovine, postati deo savršene prevarantske šeme ovog Nigerijca.

EFCC Arraigns Emmanuel Nwude, Others For Forgery https://t.co/72kLR94MPo pic.twitter.com/4DTgkhk4BG
— Abdullah Bilal (@Mrbilal38) March 5, 2018

Kako je prevara otkrivena?

Nvudeova prevara je izašla na videlo tek tri godine kasnije, kada je Banco Santander, španska multinacionalna kompanija za finansijske usluge, pokušala da preuzme brazilsku banku. Tokom zajedničkih pregovora oko akvizicije, došlo je do značajnog novčanog odstupanja – ogromna suma novca, koja je predstavljala najveći deo vrednosti banke i njenog kapitala bila je prikazana kao da stoji na računu na Kajmanskim ostrvima.

To je dovelo do formiranja multinacionalnog tima za krivične istrage koji je ujedinio vlasti iz Brazila, Britanije, Nigerije, Švajcarske i Sjedinjenih Država. Nigerija je na kraju osnovala Komisiju za ekonomske i finansijske zločine kako bi mogla da uhapsi Nvudea. Međutim, nije on jedini koji je lišen slobode.

Nelson Sakaguči , direktor brazilske banke Banco Noroeste koji je glavni za kupovinu izmišljenog aerodroma, uhapšen je njujorškom aerodromu, odakle je prevezn u Švajcarsku na suđenje.

Kako bi makar pokušali da spasu banku „Banco Noroeste“, dve porodice, Simonsen i Kohran, koji su i njeni vlasnici, platili su 242 miliona dolara, ali je sudbina te banke bila zapečaćenja jer je na kraju 2001. godine i propala.

Proces je bio javan i dugačak, a tokom njega jedan od Nvudeovih saučesnika priznao je zločin i dobio zatvorsku kaznu od dve i po godine, zajedno sa nalogom da vrati 25,5 miliona dolara. Nvude i još jedan njegov saučesnik su se kasnije izjasnili krivim i zajedno su dobili zatvorske kazne od ukupno 25 godina, preneo je Gardijan. Imovina mu je takođe oduzeta i vraćena žrtvi.

„419 prevara u istoriji“

Nvudea je 2005. godine federalni viši sud osudio za najveću prevaru pod nazivom ‘419 prevara’ u istoriji pravosuđa. Prevara „419“ uključuje različite šeme za prevaru potrošača koji kupuju i prodaju na internetu. Prevaranti šalju masovna pisma, poruke i mejlove u želji da prevare bilo kog primaoca koji je dovoljno spreman i lakoveran da padne na njihove trikove.

Godine 2006. pušten je iz zatvora, a kasnije je podneo tužbu za povraćaj neke imovine, tvrdeći da je ona stečena pre krivičnog dela. Uspeo je da povrati imovinu vrednu 52 miliona dolara.

Skoro dve decenije kasnije, sposobni Nigerijac, tvrdio je da on nije za prevaru oko aerodroma koji nikad nije ni postojao.

Priča o Emanuelu Nvudeu i fantomskom aerodromu postala je priča upozorenja za ceo svet, za sve one koji u finansijskom svetu i previše lako barataju sa sumanutim ciframa. Kao i važna lekcija da se smelost u korist obmane ne isplati, i da kazna mora da sustigne i najlukavije.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.