POMALO JEZIVO Kako je jedna od najmoćnijih američkih banaka doživela kolaps u roku od samo 48 sati
Foto: Shutterstock
U Sjedinjenim Državama propala je najveća banka od finansijske krize 2008. godine. Posle panike investitora, američka institucija za osiguranje depozita je preuzela kontrolu nad Bankom silicijumske doline (Silicon Valley Bank, SVB). Kolaps ogromne finansijske kuće izazvao je brige mogu li se i druge banke suočiti sa sličnim problemima.
Nakon što se pročulo kako je SVB izgubila 1,8 milijardi dolara rasprodajući pod pritiskom svoj portfolio vrednosnih hartija procenjen na 21 milijardu dolara, krenula je panika štediša/depozitara, pa su menadžeri SVB-a pokušali najavom prodaje deonica banke da ojačaju kapitalne pozicije, ali nisu uspeli.
Zbog zabrinutosti investitora da se nešto slično može dogoditi drugim bankama u berzanskoj trgovini munjevito je povučeno 52,4 milijarde dolara tržišne vrednosti njihovih deonica. Rasprodavane su deonice velikih finasijskih institucija poput „JPMorgan Chasea“, „Bank of America“, „Citigroupa“, „Wells Fargoa“ jer su vlasnici njihovih deonica počeli da se pitaju kakva je tačno prava tržišna vrednost obveznica u njihovim portfolijima.
Dženet Jelen, ministarka finansija SAD, izjavila je da američka savezna vlada neće spasavati Banku Silicijumske doline (BSV), koja je bankrotirala u petak, ali da radi na tome da pomogne ulagačima koji su zabrinuti za svoj novac u ovoj banci.
Jelen je pokušala da umiri javnost koja se pribojava da bi kolaps BSV mogao da proizvede domino efekat i prelije se na druge banke u SAD.
Iako je poznato da su mnoge velike američke banke tokom pandemije deo depozita pretvorile u dugoročne obveznice, eksperti tumače kako je poslovanje SVB-a ipak specifično, i ne bi trebalo govoriti o sistemskom riziku za finansijski sistem poput onoga 2008. ali posle svih šokova, unazad tri specifične poslovne godine teško je proceniti može li doći do scenarija koji će dodatno zakomplikovati ionako komplikovanu makroekonomsku situaciju.
Nakon vesti da bi SVB mogla kolabirati tokom ove sedmice bolne padove doživele su i deonice evropskih banaka. U petak je „Euro Stoxx Bank“ indeks s padom od 4 odsto imao najgori dan od sredine prošle godine. „Societe Generale“ je pala 4,7 posto, ING 4,8 odsto, a „Banco Sabadell“ nešto više od 5 posto… To ne znači da u ovom trenutku većina američkih i evropskih banaka nisu dobro kapitalizovane. Dalji razvoj situacije još ipak nije potpuno predvidljiv.
SVB je banka stara 40 godina i pretežno se bavila finansijskim praćenjem startap kompanija. Njen kolaps ostaće ispisan krupnim slovima u istoriji američkog bankarstva, jer ne samo da se radi o najvećoj banci koja je propala od krize 2008. godine, nego i drugoj najvećoj ikada.
Najveće američke banke posluju pod strožim regulatornim uslovima. Imaju veće zahteve po pitanju adekvatnosti kapitala, kao i puno šire izvore/baze depozita nego SVB. To je posledica insistiranja američkih regulatornih tela na tome da se najveći, upravo zbog toga što mogu da generišu sistemske rizike, ne smeju da imaju preveliki fokus na jedno područje biznisa, te su, uz to, ostali više distancirani prema investiranju u rizičnu i izrazito volatilnu imovinu, kao što su kriptovalute.
U ovom trenutku još nije potpuno jasno da li propast tako velikog finansijskog igrača kao što je SVB zaista uopšte ne znači bilo kakav značajni rizik za američki, pa tako i globalni finasijski sektor, ili američki zvaničnici primenjuju proverenu taktiku snižavanja panike, odnosno smirivanja situacije. Na razlici između SVB-a i onih najvećih posebno insistira institucija odgovorna za depozite.
SVB se deklarisala kao partner inovativne ekonomije, a njeno urušavanje ubrzalo se, piše Njujork tajms, neverovatnom brzinom. U osnovi je uzrok problema u tome što je nakon promene monetarne politike zaustavljen dotok jeftinog novca prema popularnim start up kompanijama. Prije toga SVB je fokusom na start up-ove, koji su plivali u dolarima venture kapitalista, bila preplavljena dotokom novca. Samo mali delić zadržali su kao depozite, dok su ostatak investirali u dugročne obveznice i hipoteke kako bi osigurali stabilne prihode u okruženju vrlo niskih kamatnih stopa.
To je neko vreme dobro funkcionisalo. U razdoblju 2018-2021. ukupni su im depoziti porasli s 49 na 189 milijardi dolara jer su njihovi klijenti – mlade brzorastuće kompanije – isporučivale simbolično rečeno pune kofere novca. Strateška greška SVB-a bila je u tome što nisu računali da će Federalne rezerve zbog inflacije morati da zaoštre monetarnu politiku, to jest, uopšte nisu računali na rast kamatnih stopa. Poznato je da u slučaju rasta kamata/prinosa dolazi do pada vrednosti obveznica, te tajna kolapsa SVB-a nije nikakva misterija.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
2 komentara na vest “POMALO JEZIVO Kako je jedna od najmoćnijih američkih banaka doživela kolaps u roku od samo 48 sati”
Ostavite komentar
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
Dolazi,a tek će da dođe,na naplatu bjesomučno štampanje novca i u USA i u EU,a dobrim dijelom nastalo finansiranjem ratu u Ukrajini .
Gde su pare,nema para,nije ih ni bilo…..to je ta ekonomija magle