Pšenica je poput zlata – smanjuje rizik od gubitka, a povećava šansu za profit

Tamara Đurđević | 13:59 | 22.04.24 Finansije

Akcije, robe i obveznice, trio koji obećava.

Foto: Shutterstock

U poslednjih nedelju dana vrednost kompanija koje čine „Sedam veličanstvenih“ (Epl, Nvidia, Majkrosoft, Alabet, Meta, Tesla i Amazon) pala je za rekordnih 950 milijardi dolara. U procentima, to je najveći jednodnevni pad ovih deonica u poslednjih četiri godine.

Da li investitori, odnosno vlasnici akcija u ovim kompanijama imaju razloga za brigu?

Prema rečima Miroslava Radakovića, brokera i partnera u firmi „TradeWin24“, akcije pomenutih korporacija koje su dostigle istorijske maksimum morale su da krenu silaznom putanjom.

– Takav pad je mogao da se očekuje, jer evaluacije tih „sedam veličanstvenih“ bile su popriličino visoke poslednjih nekoliko kvartala i bilo je za očekivati da u nekom trenutku dođe do cenovne korekcije. Na celoj berzi, a posebno u tom tehnološkom sektoru, koji je proteklih meseci vođen euforijom oko veštačke inteligencije – započinje sagovornik.

Takođe, Radaković naglašava da je za berzu uobičajeno da ima takve cenovne korekcije, koje mogu da se kreću i do 15, 20 odsto u odnosu na prethodne cenovne vrhove, tako da ova situacija nije ništa neuobičajena, niti je za paniku.

– Tehnički gledano to još uvek izgleda kao konstruktivan rastući trend, ali pošto nijedna akcija ne ide samo vertikalno gore, a akcije „sedam veličanstvenih“ su prilično išle u tom pravcu, jeste uobičajeno da se to vrati na dole i da se koriguju cene. Nema panike, sada je u toku prodaja, usled uzimanja profita posle perioda velikog i oštrog rasta – dodaje on.

Investitori, odnosno vlasnici akcija u navedenim kompanijama strahuju kako će se situacija odvijati u budućnosti, kao i da li će akcije nastaviti pravac minusa koji je zabeležen prethodne nedelje.

Kako Radaković objašnjava, u slučaju pada akcija kompanija, neophodno je pažljivo rukovanje novcem, kao i pametno povlačenje strateških koraka na berzi.

– Sve zavisi da li je klijent u profitu ili je u minusu, ako je u profitu, a vidi da su akcije krenule na dole, onda bi ostvaren profit mogao i da uzme. Naše sugestije klijetima, koje apostrofiramo nedeljama i mesecima unazad, jeste da se uradi diverzifikacija. Ne treba „držati sva jaja u jednoj korpi“, već bi novac, odnosno svoje investicije trebalo različito da se raspodele – dodaje on za naš portal.

„Ne treba držati sve u akcijama, ima nešto i u robi“

Radaković predlaže da se određeni novac uloži i u robe (plementiti materijali i prehrambena roba), koje su vrlo potcenjene u odnosu na vrednost akcija, ako upoređujemo te dve aktive.

Njegov savet, i generalno savet svakog stručnjaka za berzu, bi sigurno bio da pored akcija, svako u svom portfelju ima i robu, ali i obveznice koje predstavljaju sigurnu investiciju u turbulentim vremenima. Takođe, neizostavne su i nekretnine koje treba imati jednim malim delom u portfelju, prema rečima Miroslava Radakovića.

– Kada se sve to raspodeli, onda je i rizik raspoređen. Obično se akcije i robe se kreću unakrsno – kada akcije padaju, robe porastu i obrnuto. To su dve aktive između kojih se fondovi „svičuju“ (prebacuju) – kaže naš sagovornik.

Da se isplati ulaganje u robe svedoče i podaci iz tekućeg meseca.

– U aprilu vidimo da su se investicioni fondovi, veliki globalni hedž fondovi, „svičovali“, odnosno prebacili iz akcija, oni su time i pokrenuli taj pad na akcijama tehnološkim kompanijama. Počeli su polako da izvlače svoje profite i prebacivali su sve u robe. Trenutno se jasno vidi kako se na globalnom nivou kapital seli iz akcija u robe, ali to ne znači da za mesec dva neće da se obrne situacija u korist akcija – jasan je Radaković.

Kako on navodi, ako je investitor u minusu, trebalo bi da „krati“ svoje pozicije u ovom trenutku, kako se taj minus ne bio povećava, a investitori koji su u plusu, odnosno profitu, oni bi trebalo da jedan deo profita kapitalizuju, tačnije da ga „stavi u džep“, i da sačekaju da vide u kom će se smeru odvijati korekcija cena.

„Velika je opasnost kada se sav novac drži u akcijama“

Kad akcije krenu da padaju, mnogi razmišljaju o potencijalnom bankrotu kompanije u koju su uložili, a za onog ko sav novac drži u akcijama, takva situacija predstavlja veliku opasnost.

– Investiranje u akcije nosi najveći prinos, ali i najveći rizik. Kada kompanija bankrotira njene, akcije padnu na nulu. To je najveći rizik koji ne postoji u slučaju investiranja u robe – kaže sagovornik.

Radaković savetuje sve koji se bave trgovanjem na berzama, da se obavezno okrenu ulaganjem u robe, jer će tako smanjiti svaki potencijalni rizik od gubljenja svog novca.

– Pšenica ne može da ode na nulu zato što postoji tražnja, postoji ograničenost resursa, i onda ona ne može da bankrotira kao neka kompanija. Isto je tako sa zlatom, kukuruzom, ili prehrambenim proizvodima, kao i sa plemenitim metalima, tu nema prostora za novčanu katastrofu – objašnjava on.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.