PACKE ZBOG POREZA ZA BANKE JOŠ STIŽU Da li je Đorđa Meloni Robin Hud, ili ima skrivene namere

Stanko Stamenković | 15:31 | 21.08.23 Biz info

Strah od lančane reakcije.

Foto: Antonio Balasco / Shutterstock.com

Reagovanja na odluku Đorđe Meloni, premijerke Italije, na njenu odluku da jednokratno oporezuje banke zbog ekstraprofita ne prestaju. Iako je od njene najave prošlo dve nedelje, očigledno je da mnogima to smeta, a sada bi prozivke na njen račun, prema najavama, trebalo da stignu i iz Evropske centralne banke (ECB).

Podsetimo, vlada premijerke Meloni najavila je da će sa paprenih 40 odsto oporezovati banke u Italiji kako bi ih na neki način kaznila što su, koristeći rast kamatnih stopa centralnih banaka, povećale cene svojih usluga, i time ostvarili brzu dobit koja se meri milijardama evra.

Sada, Korijere dela Sera prenosi da će Meloni uskoro dobiti neprijatno pismo od ECB-a, sa nizom prigovora na njenu spornu odluku i to iz dva glavna razloga – prvo, vlada u Rimu nije prethodno obavestila o tome svoju, Italijansku centralnu banku, a drugo, ni onu iznad, Evropsku centralnu banku.

Ko je na meti takozvanog „vindfol poreza“?

Međutim, Meloni nije prva koja je to uradila. Pre Italije, porez na ekstraprofit banaka uvele su još i Mađarska, Španija, Letonija i Češka (Mađarska još prošle godine, odmah na početku krize). Ipak, najviše kritika trpi Meloni, i jasno je da je u bankarskim krugovima neko odlučio da preko nje zaustavi taj trend, procenjujući da je došlo do izvesnog preterivanja koje bi moglo da izazove dalju, lančanu reakciju, širom Evrope.

Sa druge strane, sama ideja jednokratnog oporezivanja uopšte nije nova i zove se „vindfol porez“ (windfall tax). On služi da se određena grana industrije dodatno oporezuje, kada se desi neka vrsta anomalije, odnosno neočekivano brze i visoke dobiti. Štaviše, savet za primenu vindfol poreza došao je iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kada je počela energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini. Iz MMF-a su predložili da meta jednokratnih poreza energetske kompanije, pre svega one koje se bave naftom i gasom, iz razumljivih razloga – one su najviše profitirale od ekonomske krize.

Primera radi, Mongolija je 2006. godine uvela vindfol porez za rudarske kompanije koje eksploatišu ugalj i zlato na njenoj teritoriji. I taj porez i dalje drži rekord po svojoj visini i prihodu države – ukinut je 2009. godine, a do tada su, prema podacima sa Vikipedije, kompanije morale da plaćaju čak 68 odsto poreza na dobit.

Kritičari ove vrste nameta, koju su u nekom momentu primenjivale mnoge zemlje, su govorili da su osnovni porezi za velike kompanije sami po sebi već veliki. Recimo, časopis Investors biznis dejli naveo je podatak da je američka naftna kompanija Ekson takođe 2006. godine, platila standardni porez od neverovatnih 29,9 milijardi dolara. Posle toga, od zarade joj e ostalo 35,9 milijardi dolara. Poređenja radi, 65 miliona ljudi u SAD-u je, sve ukupno, te 2006. godine platilo 29,7 miliona dolara.

Šta ako i drugi žele da glume Robin Huda?

Kritičari aktuelnog jednokratnog poreza Đorđe Meloni tvrde da je njena odluka izrazito politička i da se dodvorava desno orijentisanom biračkom telu, koje jednostavno mrzi banke. A pominje se i strah vlasti u Rimu – oni na jesen treba da pripreme budžet za sledeću godinu.

– To je verovatno znak očaja. Na jesen, moraju da spreme budžet, a nemaju dovoljno novca – preneo je Fajnenšel rivju reči ekonomiste Lorenca Kodonja.

Činjenica je i da su akcije italijanskih banaka zabeležile oštar pad posle odluke italijanske vlade, a parlament još nije ni usvojio predlog zakona o naplati ektraprofita bankama.

Moćne banke će sigurno, uz pomoć agresivnog lobiranja, preduzeti mere da se to spreči. One su svesne da mogu da izgube mnogo više od oko 3 milijarde evra, koliko bi državi doneo porez Đorđe Meloni.

Sigurno im je na umu da se sve to malo otelo kontroli. Jer, šta ako svaki političar, to jest vlastodržac u Evropi odluči da postane neka vrsta Robin Huda, koji uzima prebrzo stečenu zaradu bankama, da bi ih preko budžetu, recimo u vidu subvencija, vratio narodu? Onda ne bi bilo 3, nego 300 milijardi evra…