OČAJ ILI SPAS ZA TURSKU? Erdogan traži da mu građani prodaju zlato, hoće da ga pretopi

BizMedia | 15:43 | 14.02.22 Biz info

Neko čuva pare u slamarici - Turci čuvaju nakit.

Pixabay printscreen/8180766

Turska vlada pokreće ove nedelje vrlo neobičnu strategiju – planira da ojača nacionalnu valutu motivisanjem građana da prodaju zlatni nakit iz svojih domova.

Inače, Turci tradicionalno deo svoje imovine čuvaju u zlatu, baš kako bi se zaštitili od inflacije i pada vrednosti lire.

Kako prenosi Fajnenšel tajms, pozivajući se na učesnike sastanka, ministar finansija Nuredin Nebati je tokom svoje prve posete Velikoj Britaniji, otkako je krajem prošle godine preuzeo tu dužnost, kazao kako se vlada u Ankari nada da će barem 10 odsto od procenjenih 250 milijardi dolara vrednog zlata koje Turci drže „ispod dušeka“ ući u finansijski sistem.

Inicijativa motivisanja građana da prodaju zlato deo je šireg paketa stabilizovanja turske valute koji je predsednik Redžep Tajip Erdogan otkrio u decembru. Erdogan je obećao da će građani koji oroče novac u bankama dobiti odštetu od države ako vrednost lire tokom roka oročenja padne više nego što iznosi kamata na štednju, prenosi Poslovni dnevnik.

Turski predsednik smatra da tako više neće biti razloga da građani kupuju devize i zlato da bi zaštitili imovinu od inflacije i strmoglavog gubitka vrednosti domaće valute. Podsećanja radi, samo tokom 2021. lira je prema dolaru izgubila 44 odsto vrednosti.

Youtube printscreen/
Predsjednik Crne Gore

Nebati je istakao da će 30.000 zlatara odigrati ključnu ulogu u prikupljanju zlatnog nakita. Vlada je potpisala i ugovore sa pet rafinerija zlata koje će prikupljeni nakit pretopiti u zlatne poluge, a koje će potom biti uskladištene u trezorima centralne banke.

Kao tradicionalni poklon prilikom venčanja i rođenja, zlatni nakit je za turske građane već dugi niz godina poželjni način čuvanja imovine, s obzirom na sumnjičavost prema bankama usled iskustava sa inflacijom kroz istoriju.

Međutim, vladini zvaničnici sklonost zlatu smatraju delom šireg problema „dolarizacije“ finansijskog sistema, odnosno okretanja građana prema stranoj valuti i plemenitim metalima što je stalni izvor pritiska na tursku liru.

Iako je vladin paket mera za ojačavanje poverenja štediša čak i zabeležio izvestan uspeh privukavši 23 milijarde dolara u banke, finansijski analitičari sumnjičavi su prema tezi da će to pružiti trajno rešenje za stabilizaciju kursa lire.