NOVI PLAN DO 2023. GODINE Evropska unija planira da smanji upotrebu pesticida za 50 odsto

Hemijski pesticidi treba da budu poslednja opcija za rešavanje problema štetočina, poljoprivrednici prethodno treba da razmotre sve alternativne metode, navodi Evropska komisija.

Upotreba i rizik od štetnih hemijskih pesticida u Evropskoj uniji trebalo bi da budu prepolovljeni u narednoj deceniji, saopštila je Evropska komisija. Izvršni organ Evropske unije predložio je set zakonski obavezujućih propisa kojim se ograničava korišćenje hemikalija kako bi se zaštitio biodiverzitet, poboljšalo javno zdravlje i osiguralo snabdevanje hranom.

Svaka od zemalja-članica imala bi sopstvene ciljeve za redukovanje primene štetnih pesticida u skladu sa jasno definisanim parametrima, kao i strategije za njihovo ostvarivanje.

Evropska komisija predložila je i da se u osetljivim područjima, i krugu od 3 metra oko njih, potpuno zabrani primena svih pesticida. Kao osetljiva područja navode se javni parkovi i bašte, prostori za rekreaciju i sportske aktivnosti, igrališta, kao i ekološki ranjive zone.

Kako stoji u saopštenju, hemijski pesticidi treba da budu poslednja opcija za rešavanje problema štetočina, poljoprivrednici prethodno treba da razmotre sve alternativne metode. Kako bi ispunili nove zahteve, oni će moći da zatraže sredstva iz budžeta Zajedničke agrarne politike Evropske unije. Finansiranju održivih poljoprivrednim praksi namenjeno je oko 70 milijardi evra do 2027.

– Ljudi zavise od prirode. Zbog vazduha koji dišemo, zbog vode koju pijemo, zbog hrane koju jedemo – zbog života. Naša ekonomija takođe se oslanja na prirodu. Klimatska kriza i kriza biodiverziteta prete da ugroze temelje života na Zemlji – kazao je ovim povodom potpredsednik Evropske komisije, Frans Timermans.

– Kada povratimo prirodu, dozvoljavamo joj da nastavi da nam obezbeđuje čist vazduh, vodu i hranu, i omogućavamo joj da nas odbrani od najgorih posledica klimatske krize. Smanjenje korišćenja pesticida pomaže oporavku prirode i štiti ljude koji rade sa ovim hemikalijama – zaključio je Timermans.

Nedavna studija Evropske akcione mreže za pesticide pokazala je da je u periodu od 2011. do 2019. godine kontaminacija voća u evropskim marketima porasla za 53% – na trećini jabuka, jednog od voća koje se u Evropskoj uniji najviše konzumira, 2019. pronađeni su tragovi pesticida. Dok je drugo voće bilo još zagađenije.

S obzirom na to da je 2011. na snagu stupila regulativa o obaveznom iznalaženju zamena za hemikalije koje nanose najviše štete životnoj sredini i zdravlju ljudi, tokom analiziranog perioda očekivao se pad zagađenosti hrane – koji se nije desio. Da li će predlog novog zakona dati bolje rezultate, ostaje da vidimo.

S obzirom na štetnost hemijskih jedinjenja za ekosisteme, predloženo smanjenje upotrebe pesticida ide ruku pod ruku sa jučerašnjim predlogom Evropske komisije o donošenju prve ikada politike sa eksplicitnim ciljevima o oporavku kontinentalne prirode – 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju treba da bude oporavljeno, a priroda povraćena u svim ekosistemima, od reka i mora preko šuma do poljoprivrednog zemljišta i urbanih jezgara.

Planira se da 20 odsto kopna i vode u Evropskoj uniji bude obuhvaćeno merama o ozdravljenju prirode do 2030. Neke od njih su rivajlding, sadnja drveća ili uklanjanje raznih vrsta zagađenja.

U saopštenju Evropske komisije se ističe da svaki evro uložen u ove aktivnosti obezbeđuje povraćaj investicije između 8 i 38 evra zbog ekosistemskih usluga kao što je jačanje klimatske otpornosti. Za jačanje biodiverziteta biće izdvojeno 100 milijardi evra.