NEMAČKA PALA NA KOLENA Najjača evropska ekonomija ne može da se izbori sa finansijskom krizom

Ove godine nemačka privreda će, prema izveštaju objavljenom u četvrtak, još zabeležiti plus od 1,4 odsto, odnosno za 0,7 odsto slabije od prethodnog očekivanja. Privreda će se u crne brojke vratiti 2024. godine, rastom BDP od 1,7 odsto.

Praktično, najjača evropska ekonomija, preko noći pala je na kolena.

Privreda proklizava pod teretom troškova za energente, a posebno težak teret vuku energetski intenzivna proizvodnja i sektori usmereni na domaću potrošnju, rekao je potpredsednik IfW Štefan Kuts.

Institut procenjuje da će nemački račun za uvoz energije ove godine porasti za 123 milijarde evra, a dogodine za još 136 milijardi. To izbija novac za potrošnju iz džepova i krati profit energetski intenzivnih preduzeća.

U brojkama, to znači BDP manji za 130 milijardi evra nego što se prethodno očekivalo, uz pad kupovne moći domaćinstava od 4,1 odsto, više nego ikada u ujedinjenoj Nemačkoj.

IfW stopu inflacije iduće godine u Nemačkoj vidi na 8,7 odsto, posle osam odsto ove godine.

Što se evrozone tiče, kombinovani BDP će ove godine rasti stopom od 2,8 odsto, ali 2023. će stagnirati, da godinu posle ponovo pređe u rast od 1,6 odsto.

Institut perspektivu svetske privrede vidi u sličnim, tamnim bojama.

Naime, IfW procenjuje rast globalne privrede od 2,9 odsto, a sledeće od 2,2 odsto. Važna kočnica globalnog rasta je usporavanje kineske privrede.