NAKON ODLUKE FEDA Pao i Vol Strit, berze broje velike gubitke

Nakon četiri uzastopna povećanja kamata za 0,75 postotnih bodova, Fed je na jučerašnjoj sednici podignuo kamate za daljnjih 0,50 postotnih bodova, u raspon od 4,25 do 4,50 posto, što je njihov najviši nivo u poslednjih 15 godina.

Ulagači su očekivali takav potez, no obeshrabrile su ih procene da će kamate biti povećane na više nivoe nego što se očekivalo i da će se na tim nivoima zadržati duže nego što se očekivalo.

Čelnici centralne banke, naime, procenjuju da će konačna kamatna stopa, na kojoj će se zaustaviti ciklus povećanja kamata, dosegnuti 5,1 posto, dok su u septembru očekivali 4,6 posto.

To znači da će Fed i u idućoj godini povećavati kamate, ukupno za 0,75 postotnih bodova, u raspon od 5 do 5,25 posto.

Na tom bi nivoui Fed zaustavio ciklus povećanja troškova zaduživanja i pričekao dok se ne vidi kako je takva monetarna politika uticala na inflaciju.

Povećane procene inflacije u 2023.

Prethodnih su dana cene deonica rasle jer su se ulagači nadali da će ciklus povećanja kamata završiti na nižim nivoima, ispod 5 posto. Nadali su se, takođe, da bi već krajem iduće godine Fed mogao početi smanjivati kamate.

No, čini se da od toga neće biti ništa jer su čelnici Feda poručili da smanjenje kamatnih stopa očekuju tek 2024. godine, za jedan postotni bod. A takvim tempom smanjile bi se i kamate u 2025.

Na konferenciji za medije predsednik Feda Džerom Povel (Jerome Powell) poručio je da je nužno nastaviti borbu protiv inflacije kako se očekivanja o povećanim cenama ne bi ukorenila.

-Podaci o inflaciji u oktobru i novembru su dobrodošle naznake usporavanja tempa rasta cena. No, trebaće znatno više dokaza da je inflacija u trajnoj silaznoj putanji- kazao je Povel.

Zbog svega toga smanjiće se i rast najvećeg svetske ekonomije. Fed procenjuje da će bruto domaći proizvod (BDP) iduće godine porasti 0,5 posto, kao i ove godine. U septembarskim projekcijama očekivalo se, pak, da će ove godine ekonomija porasti 0,2, a iduće 1,2 posto.

Povel: Moguće „mekano prizemljenje“

Čelnici nekoliko velikih američkih banaka poručili su ovih dana da bi ekonomija iduće godine mogla uroniti u recesiju.

No, Povel i dalje smatra da je moguće ‘mekano prizemljenje’ ekonomije.

-Mislim da niko ne može znati hoćemo li imati recesiju ili ne. A ako će je biti, hoće li biti duboka ili ne… To se jednostavno ne može znati- poručio je Povel.

Agresivno povećanje kamata Feda, ali i drugih centralnih banaka u svetu, kako bi se suzbila inflacija na tržištima je izazvalo strahovanja od recesije i povlačenje ulagača iz rizičnijih investicija, kao što su deonice.

Zbog toga je Vol Strit na putu velikih gubitaka u ovoj godini. S&P 500 indeks trenutno je u minusu oko 15 posto u odnosu na početak godine i na putu je prvog godišnjeg pada od 2018., i to po najvećoj stopi od finansijske krize 2008. godine.

I na evropskim su berzama cene denica juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,09 posto, na 7.495 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 0,26 posto, na 14.460 bodova, a pariški CAC 0,21 posto, na 6.730 bodova.