NAJVEĆI GUBITAK U ISTORIJI Sto najbogatijih Amerikanaca izgubilo više od 660 milijardi dolara

BizPortal | 10:47 | 01.08.22 Biz info

Manija deonica povećala je i vrednost privatnih kompanija.

Pixabay/StockSNap

Kada su u prvim danima pandemije, tržišta potonula i 22 miliona Amerikanaca izgubilo posao, Kongres i Federalne rezerve krenuli su u akciju stabilizacije ozbiljno uzdrmane ekonomije.

Nakon milijardi dolara gotovine za pomoć pogođenima pandemijom i jeftinih zajmova koje je sponzorisala država, američka domaćinstva imaju rekordnu uštedu. Ali nijedna grupa nije imala više koristi od one kojoj je pomoć bila najmanje potrebna – ultrabogati, piše Blumberg Adria.

Ono što je odgovorno za te „iskrivljene dobitke“ je znatno drugačiji sastav neto imovine među američkim građanima.

Deonice i fondovi činili su više od trećine imovine najbogatijih Amerikanaca na početku pandemije. To je značilo da je prvih jedan odsto najbogatijih uživalo u značajnoj zaradi jer su deonice rasle zbog podsticaja i entuzijazma investitora. Oni koji nisu posedovali deonice nisu ništa ni zaradili.

Manija deonica povećala je i vrednost privatnih kompanija. To je generisalo neočekivane prihode koji su opet uglavnom išli bogatima.

Oni sa druge polovine imovinskog spektra, čija je najveća imovina obično njihov dom, nisu imali istu priliku za jačanje svojih finansija, a sada će verovatno biti dodatno osiromašeni vrlo izvesnom recesijom.

Od finansijske krize 2008. godine sve ekonomske grupe u Americi postale su bogatije. Stepen tih dobitaka je drastično varirao čak i pre pandemije. Međutim, odgovor vlade na kovid povećao je stopu akumulacije bogatstva za najbogatije, pri čemu je neto vrednost jedan posto najbogatijih porasla za trećinu u dve godine nakon početka pandemije, pokazuje Realtime Inequality, platforma koju su kreirali ekonomisti na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

Bogatstvo 0,01 odsto i 0,001 odsto najbogatijih poraslo je još više, za više od 36 odsto.

Porez na imovinu koji se naplaćuje na bogatstvo preminule osobe dostigao je 77 odsto krajem 1970ih i od tada opada, dok je udeo bogatstva koji su najbogatiji kontrolisali rastao.

Podaci Feda pokazali su da je prošle godine, prvi put u najmanje tri decenije, američka srednja klasa posedovala manji udeo bogatstva od jedan posto najbogatijih ljudi sveta.

Za skoro osam godina, koliko je Bumbergov indeks milijardera pratio 100 najbogatijih ljudi u Americi, njihova zajednička imovina porasla je za više od jedan bilion dolara.

Više od polovine te vrednosti u vlasništvu je 10 najbogatijih: Džefa Bezosa, Ilona Maska i osam drugih čiji su primarni izvori bogatstva eksplodirali tokom pandemije.

Sada tehnološke deonice padaju i sa sobom odnose bogatstvo megamilijardera. Od novembra prošle godine, 100 najbogatijih Amerikanaca izgubilo je čak 622 milijarde dolara, što je najveći gubitak u istoriji Blumbergovog indeksa.