KINA, PA INDIJA Na lestvici najboljih, sve manje mesta za Amerikance

-Očekujemo da će se težina globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) još više pomeriti prema Aziji u narednih 30 godina- napisali su ekonomisti Goldman Saksa Kevin Dali i Tadas Gedminas u izveštaju na 45 stranica.

U 2050. godini predviđa se da će pet najvećih svetskih ekonomija biti Kina, SAD, Indija, Indonezija i Nemačka.

Nigerija, Pakistan i Egipat bi takođe mogli da budu među najvećim svetskim ekonomijama do 2075. godine, zahvaljujući brzom rastu stanovništva, ako usvoje “odgovarajuće politike i institucije”, navodi se u izveštaju.

SAD, nakon što su nadmašile dugoročne projekcije realnog rasta BDP-a u protekloj deceniji, malo je verovatno da će ponoviti ovaj podvig u narednoj deceniji, dodaju analitičari.

-Potencijalni rast SAD-a ostaje znatno niži od rasta velikih tržišnih ekonomija u razvoju, uključujući Kinu i posebno Indiju- naveli su Dali i Gedminas.

-Štaviše, izuzetna snaga američkog dolara u poslednjih nekoliko godina dovela je do toga da se značajno povećao iznad njegove fer vrednosti zasnovane na paritetu kupovne moći, a ovo odstupanje implicira da je veća verovatnoća da će depresirati u narednih 10 godina.

Globalni ekonomski rast, koji je već oslabio tokom decenija, dodatno će usporiti do 2075. godine, zbog usporavanja rasta svetskog stanovništva, prema dugoročnim prognozama Goldman Saksa.

Predviđa se i da će globalna ekonomija rasti u proseku 2,8 odsto godišnje između 2024. i 2029. godine, a nakon toga će postepeno opadati, prema izveštaju Goldman Sachs Research. To se upoređuje sa prosečnim rastom od 3,6 odsto u deceniji pre globalne finansijske krize i 3,2 odsto u 10 godina pre pandemije Covid-19.

Veliki deo ekonomskog usporavanja je posledica slabijeg rasta svetske populacije. Tokom proteklih 50 godina, rast broja ljudi na planeti opao je sa 2 odsto godišnje na manje od 1 odsto trenutno, a projekcije UN-a pokazuju da će do 2075. pasti na nulu.

Slabljenje produktivnosti, povezano sa usporavanjem tempa globalizacije i tehnološkog napretka, takođe će doprineti smanjenju rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda.

-Globalizacija se ne odnosi samo na trgovinu robom – ona obuhvata rast u prekograničnom kretanju robe, kapitala, ljudi, tehnologija, podataka i ideja- rekli su ekonomisti Goldman Saksa u izveštaju.

-S obzirom na to da je period brze globalizacije sada iza nas, malo je verovatno da će globalna ekonomija povratiti stope rasta produktivnosti postignute tokom decenije 2000-2010. Štaviše, mogućnost potpunog preokreta je ključni rizik za globalne izglede.

Sve u svemu, protekcionizam i klimatske promene su dva najveća rizika za dugoročne projekcije ekonomskog rasta, pokazuje izveštaj.

-Dok je nejednakost prihoda među zemljama opala, nejednakost prihoda unutar zemalja je porasla. Ovo predstavlja veliki izazov za budućnost globalizacije”, rekli su ekonomisti.

Što se tiče klimatskih promena, u izveštaju se navodi da “nema praktičnog razloga” zašto globalna ekonomija u celini ne može “odvojiti” ekonomski rast od emisije ugljenika.

-Ali postizanje održivog rasta zahteva ekonomske žrtve i globalno koordiniran odgovor, a oboje će biti politički teško postići- rekli su Dali i Gedminas.