ISTORIJA EKONOMSKIH KRIZA Čemu su nas je naučilo pet globalnih recesija?

BizPortal/Politika | 11:28 | 23.10.22 Biz info

Smanjenjem ekonomske aktivnosti su se bavili Miladin Kovačević i Katarina Stančić u autorskom radu - Neki aspekti eventualne recesije u 2023. godini.

Foto: Shutterstock

Recesija je reč koja se u poslednje vreme često čuje. Izgovaraju je zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, najvećih finansijskih institucija kao upozorenje da se svetu ne piše dobro i da bi narednih godina mogla da pogodi ceo svet. Po definiciji, recesija je smanjenje ekonomske aktivnosti. Zbog toga građani manje kupuju, manje se proizvodi, firme imaju nižu profitabilnost, neke čak i prestaju sa radom, smanjuje se izvoz, nezaposlenost raste jer radnici ostaju bez posla.

Njome su se bavili Miladin Kovačević i Katarina Stančić u autorskom radu pod nazivom Neki aspekti eventualne recesije u 2023. godini – čemu nas uči istorija za poslednji broj publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Imajući u vidu najnovije negativne okolnosti, svet će najverovatnije u naredne dve godini pretrpeti najjači ekonomski kolaps u poslednjih pedeset godina, navodi autorski dvojac. Oni prave razliku između pojma globalna recesija, koja označava smanjenje globalnog BDP-a po glavi stanovnika u dva uzastopna kvartala, i globalnu krizu koja podrazumeva usporavanje rasta globalnog BDP-a, ali ne i njegovo smanjenje.

Od 1970. godine svet je iskusio pet recesija. Prva je bila 1973. godine, kada su arapski proizvođači nafte, u znak protesta protiv američke vojne podrške Izraelu u sukobu protiv Egipta i Sirije, uveli embargo na izvoz nafte u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan i Holandiju. Usledila je nestabilnost u snabdevanju, nestašice, a zatim i rast inflacije. Američka centralna banka (FED) bila je prinuđena da podigne kamate na 13 odsto u prvoj polovini 1974, a nezaposlenost je u maju 1975. dostigla devet procenata. Kriza se pretvorila u globalnu recesiju koja je trajala do 1975. godine (oko 16 meseci). Zatim je 1982. agresivna restriktivna monetarna politika SAD kao reakcija na snažnu inflatornu spiralu (sa inflacijom do 11 odsto na mesečnom nivou), uzrokovanu delimično Iranskom revolucijom, a delimično strukturnim problemima SAD, dovela do jake recesije obeležene rastom kamatnih stopa i nezaposlenosti u SAD i mnogim zapadnim zemljama. Istovremeno, kolaps cena berzanskih proizvoda i svetske trgovine izazvao je jak finansijski stres rastućih ekonomija i dužničku krizu u Latinskoj Americi i Severnoj Africi.

Treća svetska recesija započela je 1991. u SAD nekoliko meseci pre invazije Iraka na Kuvajt, što je dovelo do rasta cena nafte i novog inflatornog udara u SAD i svetu. Usledila je intervencija FED-a i pooštravanje finansijskih uslova. Nastala je monetarno-bankarska kriza i u Evropi, uz istovremenu geopolitičku krizu iniciranu tranzicijom zemalja Istočnoevropskog bloka ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. Još jedna recesija započela je 2009. u SAD pucanjem balona nekretnina, ali je u suštini bila rezultat ogromne i nekontrolisane kreditne ekspanzije i brojnim neregularnostima u bankarskoj sferi. Budući da je finansijski sistem globalno integrisan i međuzavisan, kriza se prelila na Evropu i ceo svet. Peta recesija izazvana je epidemijom virusa korona 2020. i dovela je do najsnažnijeg pada od završetka Drugog svetskog rata.

Globalne recesije su usko povezane sa odnosom raznih geopolitičko-ekonomskih faktora, specifičnim za dati istorijski momenat. Recesije se uglavnom podudaraju sa dešavanjima u SAD, kao najvećom ekonomijom sveta i skoro uvek im je prethodio zaokret u američkoj monetarno-fiskalnoj politici. Za razliku od recesionih epizoda, globalne krize, a to je usporavanje ekonomskog rasta, u poslednjih 50 godina uglavnom su bile u tesnoj vezi sa finansijskim stresom u određenoj grupi zemalja. Na primer, 1998. kriza je začeta u jugoistočnim delovima Azije, ubrzo je zahvatila i druge rastuće azijske ekonomije, ali se nije prelila na ostatak sveta zahvaljujući otpornosti razvijenih ekonomija, navode autori. Mnoge ekonomije, a najviše one vodeće, u poslednje dve godine imale su do tada neviđen nivo monetarne i fiskalne ekspanzije, s ciljem da se podstakne ekonomska aktivnost oslabljena epidemijom. Kamatne stope bile su spuštene na rekordno niske nivoe, državna potrošnja usmerena na razne vidove pomoći privredi i stanovništvu, a da bi se ona finansirala, emitovane su enormne količine duga. Premda su ovi potezi doprineli oporavku u godini posle korone, 5,7 odsto bio je rast globalnog BDP-a u 2021, svetska ekonomija postala je „pregrejana”, opterećena visokom inflacijom, viškom tražnje, prezaduženošću i sa istrošenim kapacitetima i očiglednim odsustvom fiskalnog prostora.

Dakle, nespremna za izazove koji su usledili na geopolitičkom planu i prelili se u sferu ekonomije. Slično ranijim recesionim epizodama, stvoreni su svi uslovi za nastanak nove recesije. Prisutni su problemi na strani ponude i to višak tražnje, nestašice, problemi u snabdevanju, finansijska previranja kao što su prezaduženost, rast kamatnih stopa i jaki zaokreti u ekonomskoj politici – navode Kovačević i Stančićeva.