INFLACIJA KAKVU U SAD NE PAMTE JOŠ OD 1982. GODINE Cene porasle 7,5%

BizPortal/V.P | 10:24 | 11.02.22 Biz info

Cene koje ubrzano rastu opterećuju finansije građana. Vašington mora što pre da nađe rešenje za alarmantnu ekonomsku situaciju.

Pixabay

Rast cena u SAD raste brže nego što se očekivalo prošlog meseca, podižući godišnju inflaciju na 7,5 odsto – najvišu stopu još od 1982. godine.

Opšte poskupljenje izazvano je porastom cena stanarina, struje i hrane.

Rastuće cene opterećuju finansije građana jer plate ne prate taj rast. Vašington mora što pre na nađe način da reši to pitanje, a očekuje se da će američka centralna banka podići kamatne stope.

U SAD je potrošnja bila u porastu tokom većeg dela prošle godine, uprkos brzom rastu cena za koje analitičari kažu da su uzrokovane iz više razloga. Pre svega zbog pojačane državne potrošnje, zastoja u lancu snabdevanja i povećanja plata koju je pratio nedostatak radne snage.

Amazon, Netflix i Procter & Gamble su jedne od mnogih kompanija koje su najavile rast cena poslednjih meseci, navodeći veće troškove. Ove teme postaju ključne kada su birači u pitanju što ne ide na ruku popularnosti predsednika Džoa Bajdena, uprkos snažnom ekonomskom rastu prošle godine. Predsednik Bajden je u svom saopštenju naveo da- njegova administracija koristi sva raspoloživa sredstva da reši to pitanje, te da se budžeti Amerikanaca rastežu toliko da čine sve veći stres za kuhinjskim stolom i da će Centralna banka učiniti sve da ograniči potražnju podizanjem kamatnih stopa. Ali moramo da pogledamo vlade da pokušaju da urade sve što mogu da povećaju ponudu. – preneo je BBC.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u januaru porasle za 0,6 odsto, saopštilo je Ministarstvo rada SAD.

Indeks zakupa je porastao za 0,4%, dok su cene namirnica skočile za 1%, podstaknute povećanjem cena pekarskih proizvoda i proizvoda od žitarica. Struja je skuplja za 4,2% što je, takoreći, poništilo efekte pojeftinjenja goriva i prirodnog gasa.

Visok procenat inflacije zasenio je ekonomski rast u SAD-u najbrži u poslednjih 37 godina, kao i povoljna kretanja na tržištu rada.

– Nedavno sam prestala da kupujem u supermarketu i donela sam odluku da na veliko naručujem kućne potrepštine preko interneta ili da obilazim ulične prodavce u nadi da ću pronaći niže cene. Jednostavno ne mogu da priuštim da svu svoju hranu kupujem iz obične prodavnice – izjavila je Detra Tomas, 60-godišnja pomoćnica u ljudskim resursima koja živi u Njujorku.

Ekonomija se bori sa visokom inflacijom jer se u vreme pandemije koronavirusa više troši na kupovinu dobara nego usluga.

Velike novčane sume izdvojene za pomoć tokom pandemije pokrenule su potrošnju, ali su istovremeno ograničile kapacitete jer su usled pandemije došlo do smanjenja radne snage potrebne za proizvodnju i distribuciju robe do potrošača.

Usled takvih ekonomskih kretanja, stručnjaci procenjuju da bi Federalne rezerve od marta mogle početi sa podizanjem kamatnih stopa sa ciljem da ublaže inflatorne tokove.

Procene su da bi osnovna kamatna stopa mogla biti povećana za pola procenenata. Prema izveštaju Sekretarijata za rad o zapošljavanju SAD navodi se da je prijava za pomoć nezaposlenima u prethodnoj sedmici bilo manje za 16.000, iz kojih razloga se za pomoć prijavilo 223.000 u nedelji okončanoj 5. februara.