I ONI SE PRIDRUŽUJU Slovenija planira da uvede veći porez za banke

Stanko Stamenković | 14:45 | 05.09.23 Biz info

Već znaju gde će prusmeriti taj novac.

Shuttesrtock

Premijer Robert Golob najavio je uvođenje poreza na bilansnu sumu banaka, nakon nagađanja o tome kako će bankarski sektor pomoći u obnovi zemlje nakon poplava.

– Uvodi se novo oporezivanje u celoj Evropi pa će i Slovenija ići u tom smeru, najverovatnije u zakonu o obnovi i razvoju, gde će oporezivanje banaka biti 0,2 odsto – rekao je Golob u emisiji Odmevi na TVS-u.

Podsetimo, Bizportal je pisao o ogromnom porezu koji je Italija uvela za svoje banke, pročitajte u odvojenoj vesti.

– Svi znamo da su banke danas na neki način dobitnici, ne poplava, nego poslednjih godina, i sa stajališta ekstremnih profita – rekao je Golob, koji je proteklih dana već razgovarao s ministrom finansija i upravama banaka o tome kako doprineti sanaciji i obnovi pogođenih područja nakon katastrofalnih poplava koje su pre tačno mesec dana pogodile zemlju, prenosi Investitor.

– U ovom trenutku je planirano da novo oporezivanje bilansne sume banaka u iznosu od 0,2 odsto bude, s jedne strane, nešto što ne uzdrma finansijski sistem Slovenije, a s druge strane, to znači pošten doprinos finansijskog sektora obnovi i razvoju poplavljenih područja – objasnio je Golob za emisiju 24 sata POP TV i najavio da bi iz tog izvora godišnje trebalo da prikupe 500 miliona evra za pet godina. Kazao je i da će državna agencija onima koji budu imali status ugroženih u poplavama vratiti solidarni doprinos, ako naravno ne budu radili solidarne subote.

U uspehe ove vlade Golob je ubrojao i početak povećanja kamata slovenačkih banaka na bankovne depozite, do kojeg je došlo nakon sastanka s bankarima. “Ove u Sloveniji danas više nisu najniže u Evropi”, naglasio je. Ponovio je da će se morati iskoristiti sva moguća sredstva kako bi se osigurala odgovarajuća finansijska konstrukcija za sanaciju i obnovu, a prema njegovim rečima, državna preduzeća pomoći će i u politici dividende, javlja STA a prenosi Seebiz.

– Između 4,7 milijardi evra, koliko bi trebalo da bude direktna šteta, i 6,7 milijardi, koliko bi trebalo biti namenjeno za obnovu i razvoj, odnosno dve milijarde, tražićemo izvore u zaduživanju – rekao je. Jedan od oblika svakako može biti i izdavanje dugoročnih državnih obveznica, ako bude potrebno, ali to nije nužno, naglasio je.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.