FINANSIJSKI SISTEM JE POLJULJAN Šefica MMF-a upozorava – neće biti bolje ni sledeće godine
Foto: Shutterstock
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva rekla je danas da su rizici po finansijsku stabilnost povećani i pozvala na kontinuiranu budnost iako su akcije naprednih ekonomija smirile stres na tržištu.
Direktorka MMF-a ponovila je svoje mišljenje da će 2023. biti još jedna godina izazova, sa usporavanjem globalnog rasta na ispod 3 odsto zbog ožiljaka od pandemije, rata u Ukrajini i monetarnog pooštravanja.
Čak i sa boljim izgledima za 2024., globalni rast će ostati znatno ispod svog istorijskog proseka od 3,8 odsto, a ukupni izgledi su i dalje slabi, rekla je ona na Kineskom razvojnom forumu.
MMF, koji je ove godine predvideo globalni rast od 2,9 odsto, trebalo bi da objavi nove prognoze sledećeg meseca.
Georgijeva je rekla da su kreatori politike u razvijenim ekonomijama odlučno odgovorili na rizike finansijske stabilnosti nakon kolapsa banaka, ali je i pored toga bio potreban oprez.
– Dakle, nastavljamo da pažljivo pratimo razvoj događaja i procenjujemo potencijalne implikacije na globalnu ekonomsku perspektivu i globalnu finansijsku stabilnost – rekla je ona, dodajući da MMF posvećuje veliku pažnju najugroženijim zemljama, posebno zemljama sa niskim prihodima sa visokim nivoom duga.
Ona je takođe upozorila da bi geoekonomska fragmentacija mogla da podeli svet na rivalske ekonomske blokove, što bi rezultiralo „opasnom podelom koja bi sve ostavila siromašnijim i manje bezbednim“.
Georgijeva je rekla da snažan ekonomski oporavak Kine, sa projektovanim rastom BDP-a od 5,2 odsto u 2023. godini, nudi određenu nadu za svetsku ekonomiju, pri čemu se očekuje da će Kina činiti oko jedne trećine globalnog rasta 2023. godine.
MMF procenjuje da svaki procentni poen povećanja rasta BDP-a u Kini rezultira povećanjem rasta od 0,3 procentna poena u drugim azijskim ekonomijama, rekla je ona.
Ona je pozvala kreatore politike u Kini da rade na podizanju produktivnosti i ponovnom balansiranju ekonomije u pravcu daljeg od investicija i ka trajnijem rastu vođenom potrošnjom, uključujući kroz tržišno orijentisane reforme kako bi se izjednačili uslovi između privatnog sektora i državnih preduzeća.
Takve reforme bi mogle da podignu realni BDP za čak 2,5 odsto do 2027. godine i za oko 18 odsto do 2037. godine, rekla je Georgijeva. Ona je rekla da bi rebalans kineske ekonomije takođe pomogao Pekingu da postigne svoje klimatske ciljeve, jer bi prelazak na rast zasnovan na potrošnji ohladio potražnju za energijom, smanjio emisije i smanjio pritiske na energetsku bezbednost.
To bi, rekla je ona, moglo da smanji emisiju ugljen-dioksida za 15 odsto u narednih 30 godina, što bi rezultiralo padom globalnih emisija od 4,5 odsto u istom periodu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
