TEŽAK PUT KA OPORAVKU Evropa je i dalje zabrinuta – šta joj sledeća godina donosi

Tamara Đurđević | 13:22 | 12.12.23 Biz info

Tu su i prognoze.

Foto: Shutterstock

Evropa, u kojoj na privredu usko utiču visoke kamatne stope i gde viši troškovi energije povlače prihode, suočava se s posebno teškim putem za potpuni oporavak, piše Euronjuz.

Na globalnom nivou se predviđa smanjenje rasta na 2,7 odsto u 2024. godini, s 2,9 odsto ove godine, pre nego što poraste na 3 odsto u 2025. godini, zbog oporavka realnog rasta prihoda i nižih kamatnih stopa, navodi se u analizi.

Pema OECD-u, evrozona može očekivati godišnji rast BDP-a od 0,5 odsto u poslednja tri meseca 2023. Očekuje se da će BDP u evrozoni porasti za 0,6 odst ove godine, nakon čega sledi 0,9 odsto u 2024. odnosno 1,5 odsto 2025. godine.

Inflacija jenjava, ali i dalje izaziva zabrinutost

Ukupna inflacija pala je gotovo svuda tokom prošle godine, uglavnom pod uticajem umerenog nivoa cena energije u prvoj polovini 2023.

Međutim, rezovi ključnih privreda OPEK+ i poremećaji snabdevanja na tržištu nafte rezultirali su višim cenama nafte od juna. To u kombinaciji s neizvesnošću zbog rastućih geopolitičkih napetosti trenutno zamagljuje izglede za inflaciju.

Nezaposlenost je i dalje niska

U svim zemljama OECD-a stope nezaposlenosti ostaju niske s očekivanih 5,1 odsto za 2024. i 2025. godinu.

Ta bi stopa mogla porasti u SAD-u, UK-u, Kanadi i Australiji, no očekuje se da će nezaposlenost u Japanu i evrozoni ostati niska i blizu trenutne razine od 6,5 odsto.

Posledice rata na Bliskom istoku

Prošireni sukob na Bliskom istoku mogao bi prebrisati trenutna globalna privredna očekivanja, posebno za evropske privrede. Naime, širi sukob na Bliskom istoku mogao bi stvoriti značajne poremećaje na energetskim tržištima i glavnim trgovačkim rutama, a sve to bi u konačnici moglo rezultirati povećanom inflacijom.

Nadalje, ako centralne banke zadrže kamatne stope višima duže od očekivanog, to bi podrazumevalo i strože kreditne standarde usporavaju daljnju potrošnju i rezultiraju porastom nezaposlenosti i bankrotima.

Cene hrane

Rabobank, specijalizovana banka za hranu i poljoprivredu, rekla je u svojim godišnjim prognozama za 2024. da će ukupna inflacija cena hrane biti smanjena padom cena ključnih namirnica kao što su šećer, kafa, kukuruz i soja jer uzgajivači povećavaju proizvodnju kao odgovor na visoke cene. Potražnja će, u međuvremenu, pasti jer se potrošači bore s učincima visokih kamata i inflacije, piše Fajnenšl Tajms.

No, kako piše BNN Blumberg, predviđa se da će neke kategorije doživeti brži rast cena od drugih pa bi tako najviše mogle porasti cene pekarskih proizvoda, mesa i povrća. Cijene ovih proizvoda mogle bi porasti između pet i sedam odsto.

Cene u restoranima i plodovi mora poskupeće između tri i pet odsto, dok će mlečni proizvodi i voće poskupeti između jedan i tri odsto, piše Poslovni.hr.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici