EKONOMSKI DŽIN SE PROBUDIO Kina je ponovo privredni nosilac cele planete – sukob sa njom značio bi novu veliku krizu

BizPortal/S. Stamenković | 14:55 | 27.03.23 Biz info

Novi krug podela.

Foto: Shutterstock

Kineska ekonomija je na dobrom putu da se vrati u punoj snazi, i ta potvrda stiže od same direktorke MMF-a, Kristaline Georgijeve. Ona je, tokom prisustva na kineskom razvojnom forumu, navela da Kina beleži veliki ekonomski rast, i da će taj pozitivni pomak predstavljati čak trećinu privrednog rasta globalne ekonomije.

Kina je, kao nesumnjivi privredni i ekonomski gigant, očigledno krenula u novo osvajanje, posle niza mera protiv koronavirusa, koji su kočili i njih i celokupno azijsko tržište. Kako je napomenula Georgijeva, ilustrujući finansijsku i privrednu moć koju Kina poseduje, svaki procenat pomaka kineske ekonomije automatski znači i rast ostalih zemalja Azije, i to precizno, za 0,3 odsto.

Inače, MMF je još u januaru, kako prenose mediji, povećao prognozu ovogodišnjeg ekonomskog rasta Kine na 5,2 odsto, sa 4,4 odsto koji su bili predviđani u oktobru prošle godine.

Svakako da ovaj napredak Kine nije prošao neopaženo širom sveta, i u tom smislu, zanimljive su i reakcije visokih zvaničnika Evrope i Zapada, iako na prvi pogled sve to deluje ne povezano. Jedna od izjava koju treba shvatiti posebno ozbiljno je ona koju je juče dao Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ona glasi da bi Evropa trebalo da se udalji od Kine. I to u smislu da ne bude zavisna od nje, kao što je to bio slučaj sa Rusijom i ruskim energentima.

Dakle, Evropa je naučila lekciju i ne želi da joj se to isto ponovi sa Kinom, ali kuda vodi takva, sada već sasvim jasno iskazana polarizacija? Iz aktuelne perspektive, ništa dobro. Jer, Kina je drugi po redu trgovinski partner Evropske unije (na prvom mestu su Sjedinjene Američke Države). Što se Kine tiče, Evropa je glavna destinacija za direktne investicije kineskih kompanija.

Takođe, Evropa se snažno oslanja na Kinu kada je u pitanju nabavka retkih metala koji su potrebni za preavljenje hibridnih i električnih vozila, a imajući u vidu „zelenu agendu” Evrope, i munjevit razvoj elektrifikovane automobilske industrije, biće vrlo teško naći adekvatnu zamenu za to. I to nije sve. Većina solarnih evropskih solarnih panela se proizvodi upravo u Kini. I to je samo delić saradnje.

Jasno je da bi ovo novo geopolitičko odvajanje Kine i Evrope najverovatnije značilo ulazak u još jednu ekonomsku krizu, i to dok ova trenutna ni blizu nije gotova. Korist bi, opet, kao i u slučaju energentske krize, odnosno „otcepljenja” Evrope od ruskog uticaja, korist izvukle SAD.

Džozef Bajden, predsednik SAD-a, nije pridao preveliki značaj nedavnom susretu Si Đinpinga, predsednika Kine, i Vladimira Putina, predsednika Rusije, koji se odigrao u Moskvi. Bajden je rekao da je zbližavanje dve zemlje preuveličano. I tu je u pravu – Rusija i Kina su, pre svega, ekonomski partneri sa jako dugom tradicijom, i već su odlično povezani. Što se rata u Ukrajini tiče, zvanični Peking je već kritikovao raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji. Produbljivanje ekonomske saradnje i osuda rata je i zvanična politika od koje Peking ne odustaje.

Dakle, Đinpingu ne pada na pamet da poremeti odnose sa Rusijom, dok Evropa, izgleda, traži načina da se oslobodi još jedne „zavisnosti”. Ova nova podela na „nas” i „njih” može da bude greška koju će opet platiti građani Evrope, pa i sveta. Sama činjenica da MMF hvali kinesku ekonomiju, dok je se Evropa i SAD pribojavaju, govori koliko je globalni ekonomski i geopolitički sistem narušen.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.