DA LI TOLIKA BANKA MOŽE DA PROPADNE? Šta je sledeći korak za Kredi Svis banku, kako da sačuvaju likvidnost

BizPortal | 09:58 | 19.03.23 Biz info

Rukovodstvo banke i dalje u pregovorima.

Foto: Shutterstock

„Credit Suisse“ je možda dobio spas za likvidnost od Švajcarske narodne banke, ali analitičari i dalje procenjuju prognozu zajmodavca u nevolji, vagajući opciju prodaje i da li je ona zaista „prevelika da bi propala“.

Rukovodstvo „Credit Suisse-a“ počelo je ovog vikenda oštre razgovore kako bi procenilo „strateške scenarije“ za banku, preneo je Rojters pozivajući se na izvore.

To dolazi nakon što je Fajnenšel tajms u petak objavio da UBS pregovara o preuzimanju celog ili dela „Credit Suisse-a“, navodeći više ljudi uključenih u diskusiju. Nijedna banka nije komentarisala izveštaj kada ih je kontaktirao CNBC.

Prema FT, iza pregovora stoje Švajcarska nacionalna banka i Finma, njen regulator, koji imaju za cilj jačanje poverenja u švajcarski bankarski sektor. Akcije banke na berzi u SAD bile su oko 7% više u trgovanju nakon radnog vremena u subotu rano.

„Credit Suisse“ prolazi kroz ogromnu stratešku reviziju sa ciljem vraćanja stabilnosti i profitabilnosti nakon niza gubitaka i skandala, ali tržišta i zainteresovane strane i dalje izgledaju neuvereno.

Akcije su ponovo pale u petak kako bi zabeležile najgori sedmični pad od početka pandemije koronavirusa, ne uspevši da zadrže rast od četvrtka koji je usledio nakon najave da će Credit Suisse dobiti zajam od do 50 milijardi švajcarskih franaka (54 milijarde dolara) od Centralna banka.

„Credit Suisse“ je izgubio oko 38 odsto svojih depozita u četvrtom kvartalu 2022. godine, a otkrio je u svom odloženom godišnjem izveštaju ranije ove nedelje da odlivi tek treba da se preokrenu. Za 2022. godinu je prijavio neto gubitak od 7,3 milijarde švajcarskih franaka i očekuje dalji „značajan“ gubitak 2023. godine, pre nego što se vrati na profitabilnost sledeće godine, pošto restrukturiranje počne da daje plodove.

Malo je verovatno da će ovonedeljni tok promeniti mišljenje štediša koji razmišljaju o povlačenju svog novca.

U međuvremenu, promene kreditnih obaveza, koje osiguravaju vlasnike obveznica od bankrota kompanije, ove nedelje su porasle na nove rekordne vrednosti. Prema stopi CDS-a, rizik od neizvršenja obaveza banke porastao je na krizne nivoe, pri čemu je jednogodišnja stopa CDS-a skočila za skoro 33 procentna poena na 38,4 odsto u sredu, pre nego što je u četvrtak završila na 34,2 odsto.

UBS prodaja?

Dugo se priča da bi delove – ili sve – „Credit Suisse“ mogao da kupi domaći rival UBS, koji se može pohvaliti tržišnom kapitalizacijom od oko 60 milijardi dolara u odnosu na 7 milijardi dolara svog sunarodnika.

Kian Abouhošein iz „JPMorgan-a“ opisao je preuzimanje „kao verovatniji scenario, posebno od strane UBS-a“.

U napomeni u četvrtak, on je rekao da bi prodaja UBS-u verovatno dovela do: IPO-a ili spinoffa švajcarske banke „Credit Suisse“ da bi se izbegao „previše rizika koncentracije i kontrole tržišnog udela na domaćem švajcarskom tržištu“; zatvaranje svoje investicione banke; i zadržavanje svojih odeljenja za upravljanje bogatstvom i upravljanje imovinom.

Obe banke se navodno protive ideji o prinudnom povezivanju.

-BlackRock“ je u međuvremenu demantovao izveštaj FT-a u subotu da priprema ponudu za preuzimanje „Credit Suisse-a“. „BlekRok“ ne učestvuje ni u kakvim planovima za kupovinu celog ili bilo kog dela „Credit Suisse-a“ i nije zainteresovan za to- rekao je portparol kompanije za CNBC u subotu ujutro.

Vinsent Kaufmann, izvršni direktor „Ethosa“, fondacije koja predstavlja akcionare koji poseduju više od 3 odsto akcija „Credit Suisse“, rekao je za CNBC da je njegova želja „i dalje imati spin-off i nezavisnu listu švajcarskog odeljenja CS-a“.

-Spajanje bi predstavljalo veoma visok sistemski rizik za Švajcarsku i stvorilo bi opasan monopol za švajcarske građane- dodao je on.

Stratezi „Bank of America“ su u međuvremenu u četvrtak primetili da bi švajcarske vlasti možda radije želele konsolidaciju između vodeće domaće banke „Credit Suisse“ i manjeg regionalnog partnera, pošto bi svaka kombinacija sa „UBS-om“ mogla da stvori „preveliku banku za zemlju“.

Potrebno je „uredno rešenje“.
Postoji pritisak da banka dođe do „urednog” rešenja krize, bilo da je to prodaja UBS-u ili neka druga opcija.

Barri Norris, izvršni direktor „Argonaut Capital-a“, koji ima kratku poziciju u „Credit Suisse-u“, naglasio je važnost glatkog ishoda.

-Cela banka je u suštini u gašenju i da li je to zatvaranje uredno ili neuredno je debata u ovom trenutku, od kojih nijedna ne stvara vrednost za akcionare-rekao je on za CNBC „Skuavk Bok Europe“ u petak.

Evropske bankarske akcije pretrpele su strmoglavi pad tokom poslednje sage Credit Suisse, naglašavajući zabrinutost tržišta u vezi sa efektom zaraze s obzirom na obim ove 167-godišnje institucije.

Sektor je početkom sedmice potresao kolaps Silicijumske doline banke, najvećeg bankarskog propasti od Lehman Brothersa, zajedno sa zatvaranjem njujorške Signature banke.

Ipak, u smislu obima i potencijalnog uticaja na globalnu ekonomiju, ove kompanije blede u poređenju sa „Credit Suisse“, čiji je bilans oko dva puta veći od „Lehman Brothersa“ kada je propao, na oko 530 milijardi švajcarskih franaka do kraja 2022. Takođe je daleko više globalno povezana, sa više međunarodnih podružnica.

-Mislim da je u Evropi polje borbe „Credit Suisse“, ali ako „Credit Suisse“ mora da odmota svoj bilans stanja na neuređen način, ti problemi će se proširiti na druge finansijske institucije u Evropi, a takođe i van bankarskog sektora, posebno mislim na komercijalne imovine i privatnog kapitala, koji takođe izgledaju kao ranjivi na ono što se trenutno dešava na finansijskim tržištima- upozorio je Noris.

Najveće pitanje sa kojim se bore ekonomisti i trgovci jeste da li situacija „Credit Suisse-a“ predstavlja sistemski rizik za globalni bankarski sistem.

„Okford Economics“ je u bilješci u petak naveo da ne uključuje finansijsku krizu u svoj osnovni scenario, jer bi to zahtijevalo sistemska problematična kreditna pitanja ili pitanja likvidnosti. Trenutno, prognostičar vidi probleme u „Credit Suisse“ i SVB kao „zbirku različitih idiosinkratičnih pitanja“.

Jedini generalizovani problem na koji možemo zaključiti u ovoj fazi je da banke – od kojih se sve tražilo da drže velike iznose državnog duga u odnosu na svoje nestašne depozite – možda imaju nerealizovane gubitke po tim visokokvalitetnim obveznicama kako su prinosi rasli- rekao je vodeći ekonomista Adam Slater.

-Znamo da je za većinu banaka, uključujući „Credit Suisse“, izloženost višim prinosima uglavnom bila zaštićena. Stoga je teško uočiti sistemski problem osim ako ga ne pokreće neki drugi faktor kojeg još nismo svesni – i dodao.

Uprkos tome, Slejter je primetio da „sam strah“ može da izazove bežanje štediša, zbog čega će centralnim bankama biti ključno da obezbede likvidnost.

Federalne rezerve SAD brzo su krenule ka uspostavljanju novog instrumenta i zaštiti štediša nakon kolapsa SVB-a, dok je Švajcarska narodna banka signalizirala da će nastaviti da podržava „Credit Suisse“, uz proaktivno angažovanje Evropske centralne banke i Bank of England.

-Dakle, najverovatniji scenario je da centralne banke ostanu budne i obezbede likvidnost da pomognu bankarskom sektoru da prebrodi ovu epizodu. To bi značilo postepeno ublažavanje tenzija, kao u epizodi LDI penzije u Velikoj Britaniji krajem prošle godine-predložio je Slejter.

Keningem je, međutim, tvrdio da, iako je „Credit Suisse“ naširoko viđen kao slaba karika među velikim evropskim bankama, ona nije jedina koja se bori sa slabom profitabilnošću poslednjih godina.

Štaviše, ovo je treći ‘jednokratni’ problem u nekoliko meseci, nakon krize pozlaćenog tržišta u Velikoj Britaniji u septembru i propasti američkih regionalnih banaka prošle nedelje, tako da bi bilo glupo pretpostaviti da neće biti drugih problema sledeći put – zaključio je on.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.