BEZOSE, DAJ PO STO DOLARA BRAĆI IZ AFRIKE! Ili – zašto siromašne uvek greje sunce, ali nemaju za hleb

BizPortal/Stanko Stamenković | 15:27 | 23.12.22 Biz info

Sve je uvek isti, sa minimalnim novčanim oscilacijama.

Foto: Shutterstock

Čudno se ovaj naš svet izvrnuo naopačke otkad je i po državnim institucijama najbogatijih zemalja počela da se pominje ta reč, „kriza”. I ovlažan pogled na tmurne vesti bogatih zemalja dovoljan je da shvatimo da ni u 2023. godini, koja još malo stiže, neće teći med i mleko. Daleko od toga.

Kažu vesti da moćnoj Velikoj Britaniji preti istorijski nivo zaduživanja od čitavih 22 milijarde evra. A Nemačka je, recimo, nacionalizovala svog najvećeg uvoznika gasa, Unipera, koji je načisto propao otkad je prekinuo saradnju sa Rusima i Uniperovu rupu bez dna upumpala novih 8 milijardi evra. Ankete pokazuju da se Nemci plaše siromaštva i usamljenosti, tim redom.

Šveđani se, prvi put u istoriji, pripremaju za restrikciju struje. Standard je, kao što znamo i po čuvenoj replici iz filma „Lepa sela lepo gore” veliki, ali je bogami i hladnoća.

Pa, da li je sve to znak propasti (zapadnog) sveta? Ma ne, ni blizu. Jer ovaj svet je uvek manje-više, isti, sa povremenim novčanim oscilacijama. Kao što rekosmo, ide Nova godina, pa da vidimo da li su bar neki od ključnih problema planete rešeni, kao što je neravnopravnost? Ovako kažu brojke – Luksemburg je najbogatija zemlja na svetu, sa BDP-om od 118.680 dolara po glavi stanovnika. Svaka čast. Odatle, kako se ide prema jugu, i kako sunce jače greje, postaje sve gore. Putujući tako, stižemo da afričke zemlje Burundi, najsiromašnije na svetu. Tamo je BDP po stanovniku – 722 dolara. Inače, svih 10 najsiromašnijih zemalja sveta su upravo u Africi.

Prosto da čovek posumnja da je siromašnoj Africi iko ikada pomagao. Da li je sve bila samo varka?

Zanimljivo je da je na trećem mestu po bogatstvu Irska (podaci se odnose na 2021. godin), odmah posle Singapura. Što samo govori o tome koliko je sve prolazno, pod uslovom da se pametno i mudro država bavi parama.

To možda jeste prolazno, ali razlike među ljudima, posebno imovinske nisu i najverovatnije nikad neće.

Jedino što je možda malo zabavnije u silnim izveštajima o krizi jeste onaj o milijardama dolara koje su izgubili ljudi koji po njima nose ime – milijarderi. Kažu da je najgore prošao Ilon Mask, vlasnik Tesle koji se poslednjih meseci zabavlja sa otpuštanjem radnika na Tviteru. On je izgubio oko 110 milijardi dolara. Preseo mu Tviter, jel’te, i sad kaže da će dati ostavku na mesto izvršnog direktora te društvene mreže.

Ej, 110 milijardi! Pa, to je 10 i kusur nacionalizacija Unipera, jedne od nekada najmoćnijih nemačkih kompanija. Naravno, Mask je i dalje dobar, u smislu da je u plusu, nećemo plakati zbog njega. Kao ni zbog njegovog kolege, Džefa Bezosa, vlasnika Amazona, koji je ostao bez 77,5 milijardi dolara. Kao ni zbog Marka Zakerberga, vlasnik Fejsbuka (79,4 milijarde dolara).

Čudno je to sve. Gde nestaju te milijarde, uopšte? Da li ispare, poput ključale vode? Gde završavaju? Bog te pita. Tuga jedna, zaista.

Evo, u duhu predsetojećih novogodišnjih praznika i darivanja, jedna suluda ideja. Gorepomenuti Burundi ima nešto više od 12 miliona stanovnika. Sednu Bezos, tviteraš Mask i Zakerberg i kažu – da damo svakom živom Burundincu po 100 dolara. Da se pokrpe, da im se nađe. Ček’, 12 miliona puta 100 dolara, to mu dođe 1,2 milijarde dolara. Pa, to ovi momci potroše za dva sata na berzi.

Bezose, kakav si sa parama? Šta kažeš? Odrala te žena kad si se onomad razvodio? Šta ćeš, dešava se, često. A i kriza je, ko sad na ovu muku da misli na Burundi. A i ko im je kriv. Što nisu pametni kao ti, pa da naprave Internet buvljak i upropaste se od para.