Spisak je obuhvatao radio-aparat i rezervne baterije, osnovne lekove i sredstva za higijenu, jednostavan alat, važna dokumenta, kao i dovoljno dugotrajne hrane i vode za tri dana.
Ipak, dok većina porodica zamišlja nekoliko torbi u ormaru, mala grupa milionera ulaže u nešto sasvim drugačije. Njihova verzija pripremljenosti više liči na luksuzni kondominijum zakopan pod zemljom, a na samom vrhu tog tržišta nalazi se bunker vredan 30 miliona dolara, osmišljen da izdrži gotovo svaku katastrofu. Osnovni komplet za preživljavanje za većinu, podzemne palate za nekolicinu.
Planeri za vanredne situacije predstavili su 72-časovni komplet kao način da se domaćinstva izbore sa nestancima struje, prekidima u snabdevanju ili kratkotrajnim izostankom javnih usluga. Reč je o savetu koji podstiče ljude da razmišljaju unapred, bez panike. Graditelji bunkera, međutim, tvrde da je privatno tržište odavno otišlo daleko iznad tog skromnog spiska, piše Ecoticias.
Španska kompanija "Underground Building" navodi da je interesovanje za njena skloništa poraslo za oko 90 odsto od početka rata u Ukrajini, dok u Sjedinjenim Američkim Državama direktor firme za bunkere Geri Linč procenjuje da je prodaja porasla za oko 300 odsto otkako je Donald Tramp prvi put pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine.
Unutar luksuznog bunkera od 30 miliona dolara
U Kanzasu je proizvođač bunkera "Atlas Survival Shelters" ponudio na tržište svoj najambiciozniji projekat, procenjen na oko 30 miliona dolara. Podzemni kompleks prostire se na oko 1.800 kvadratnih metara, može da primi do 75 ljudi u hermetički zatvorenom okruženju i reklamira se kao objekat sposoban da izdrži snažan nuklearni udar.
Dizajn uključuje ojačana vrata, debele zidove, betonski zaštitni omotač i prostoriju za dekontaminaciju, kao i napajanje iz dva generatora i sistem za prečišćavanje vazduha namenjen blokiranju nuklearnog, biološkog i hemijskog zagađenja. Unutra, planovi prikazuju sadržaje nalik na odmaralište: bazen, bioskopsku salu, prostore za rekreaciju i medicinski centar, dok se jedinice prodaju poput luksuznih stanova, po cenama od nekoliko miliona dolara.
Skloništa milijardera – od Havaja do Silicijumske doline
Daleko od Kanzasa, neki od najbogatijih ljudi na planeti grade sopstvena podzemna utočišta. Tehnološki preduzetnik Mark Zakerberg, vlasnik Mete i Fejsbuka, privodi kraju ogromno imanje na havajskom ostrvu Kauai, koje uključuje višespratni bunker na zemljištu za koje se navodi da je koštalo znatno više od 100 miliona dolara. Planovi tog imanja opisuju više objekata, dve vile i podzemno sklonište sa desetinama spavaćih soba i kupatila, snabdeveno sopstvenim rezervoarom za vodu. Od Marka Zakerberga do medijskih ličnosti poput Opre Vinfri, ideja privatnog skloništa postala je deo javnog imidža ultrabogatih – statusni simbol negde između superjahte i privatnog aviona.
Španija i Finska: oskudna skloništa naspram podzemne mreže
U Španiji, bum bunkera izgleda drugačije. Podaci sa tržišta nekretnina ukazuju na to da postoji oko 400 privatnih i 50 javnih skloništa, od kojih su samo četiri izgrađena da izdrže nuklearni napad, dok mnoga javna skloništa potiču još iz vremena Španskog građanskog rata i Hladnog rata.
Nasuprot tome, Finska, koja deli dugu i otvorenu granicu sa Rusijom, decenijama je utiskivala civilnu zaštitu u svakodnevni gradski život. Vlasti navode da bi podzemna skloništa ispod velikih zgrada u vanrednoj situaciji mogla da zaštite više od 4,8 miliona ljudi, a samo u Helsinkiju postoji više od 5.500 bunkera sa kapacitetom od oko milion stanovnika.
Šta ovi luksuzni bunkeri zapravo govore o strahu
Sve to pokreće neprijatno pitanje: koliko bezbednosti novac zaista može da kupi kada dođe do katastrofe? Luksuzni kompleks u Kanzasu može da zaštiti 75 pažljivo odabranih ljudi, dok su javni sistemi poput onih u Finskoj osmišljeni da zaštite milione građana koji nikada neće posedovati privatni bunker. Stručnjaci ističu da prvu liniju odbrane čine jednostavna priprema, čvrsta javna infrastruktura i jasne informacije, a ne ekskluzivne podzemne nekretnine. Za porodice koje pažljivo prate troškove hrane i kirije, to može značiti posedovanje 72-časovnog kompleta i znanje gde se nalazi najbliže javno sklonište.
Glavne smernice za civilnu zaštitu na koje se ovde poziva objavila je Evropska komisija. Zvanično saopštenje o pripremljenosti domaćinstava objavljeno je na internet stranici Evropske komisije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)