Američki tehnološki milijarderi povećali su svoju kombinovanu neto vrednost za više od 550 milijardi dolara ove godine. Glavni pokretač ovog neverovatnog rasta je euforija investitora oko vodećih kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom.

Prema podacima Blumberga, deset vodećih osnivača i izvršnih direktora američkih tehnoloških giganata posedovalo je skoro 2,5 milijardi dolara u gotovini, akcijama i drugim investicijama na Badnje veče, nakon zatvaranja trgovanja u Njujorku.

Ovo je značajan skok u poređenju sa 1,9 milijardi dolara na početku godine, u kontekstu rasta indeksa S&P 500 za više od 18 procenata, izveštava Fajnenšel tajms (Financial Times).

Spekulativne opklade na budućnost Lideri Silicijumske doline profitirali su od stotina milijardi dolara koji se globalno troše na čipove veštačke inteligencije, centre podataka i nove softverske proizvode. Iako su neki dobici oslabili poslednjih meseci usred strahova od "balona veštačke inteligencije", trend rasta ostaje jak.

 - Sve je ovo spekulativno i direktno povezano sa uspehom veštačke inteligencije. Postoji veliki znak pitanja da li će se to na kraju isplatiti, ali investitori se klade da hoće - rekao je Džejson Furman, profesor ekonomije na Harvardu i konsultant startapa OpenAI.

Ilon Mask ostaje na vrhu liste sa bogatstvom koje je poraslo za skoro 50 procenata, dostigavši 645 milijardi dolara. Nakratko je izgubio svoju poziciju u septembru, kada ga je zasenio osnivač kompanije Orakl, Lari Elison. Maskovo bogatstvo je skočilo u godini u kojoj je obezbedio rekordni ugovor o plati od bilion dolara od Tesle, dok je njegova kompanija SpejsIks porasla na 800 milijardi dolara.

Pobednici i gubitnici ere veštačke inteligencije Jedan od najvećih pobednika bio je Džensen Huang, osnivač kompanije Nvidija. Kompanija je postala najveća svetska javno trgovana kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od preko četiri milijarde dolara.

Huang je trenutno osmi najbogatiji američki izvršni direktor tehnoloških kompanija sa neto vrednošću od 156 milijardi dolara, a ove godine je prodao akcije u vrednosti od preko milijardu dolara. Drugi su takođe prodali akcije: Džef Bezos (Amazon) je unovčio akcije u vrednosti od 5,6 milijardi dolara, dok je Majkl Del prodao akcije svoje kompanije u vrednosti od više od dve milijarde dolara, piše tportal.

S druge strane, Mark Zakerberg (Meta) je pao na rang listi nakon nedavnog pada cene akcija Mete. Investitori su postali oprezni zbog ogromnih troškova infrastrukture veštačke inteligencije i visokih plata vrhunskih istraživača.

Lari Elison (Orakl) je doživeo snažan skok nakon što je objavio ugovor o centru podataka vredan 300 milijardi dolara sa OpenAI, ali je cena akcija Orakla kasnije pala za 40 procenata zbog zabrinutosti oko toga kako će se projekti finansirati.

U ovoj previranja su ga pretekli suosnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin, čije je bogatstvo poraslo na 270 milijardi, odnosno 255 milijardi dolara, zahvaljujući napretku Gugla u razvoju sopstvenih modela i čipova veštačke inteligencije. Jedina osoba koja je godinu završila sa manje novca nego što je počela bio je suosnivač Majkrosofta Bil Gejts. To nije bilo zbog tržišnog neuspeha, već zbog njegove kontinuirane prodaje akcija kako bi finansirao svoje ogromne filantropske projekte.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.