On veruje da bi evropska odbrambena industrijska strategija trebalo da bude podržana iznosom od oko 100 milijardi evra, umesto 1,5 milijardi evr,a koliko za odbranu trenutno predviđa Evropska komisija.
- Ono što će definisati konsolidaciju u budućnosti jeste pitanje hoće li Evropska unija uspeti u pregovorima o značajnoj evropskoj odbrambenoj industrijskoj strategiji. Ako bude značajnih sredstava, to će podstaći saradnje u obliku zajedničkih poduhvata. Moramo je nekako podstaći - rekao je Johanson za Fajnenšel tajms.
Evropske zemlje značajno su povećale svoja vojna izdvajanja nakon što je Rusija 2022. godine izvršila napad na Ukrajinu. NATO procenjuje da će evropski članovi odbrambenog saveza, koji uključuju i zemlje koje nisu članice EU poput Turske, Velike Britanije i Norveške, ove godine potrošiti 476 milijardi dolara, što je 22 odsto više u odnosu na 2023. godinu.
Gotovo četiri petine javno objavljenih odbrambenih nabavki iz EU zemalja u godini posle ruske invazije otišlo je kompanijama izvan evropskog kontinenta, pri čemu su one iz SAD-a činile dve trećine ukupnog iznosa, otkriva istraživanje Irisa, francuskog instituta za međunarodne i strateške poslove.
- Ako se evropske zemlje udruže i kažu da imaju iste zahteve i žele zajednički da nabavljaju naoružanje, tada bi količine bile toliko velike da nijedna kompanija to ne bi mogla sama da isporuči - veruje Johanson.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
