NAJOPASNIJE ŠTETOČINE NA SRPSKIM NJIVAMA Jedu cele biljke ili uzimaju hranljive sokove, a neke od njih mogu u potpunosti da opustoše useve

BizPortal/D. Stefanović | 14:13 | 06.07.22 Biz info

Da bi se sprečila šteta na zemlji važno je da sve agrotehničke mere budu preduzete na vreme i u punom obimu.

Shutterstock/Hryshchyshen Serhii

Ratari vode bitke na dva fronta. Jedan je rezervisan za borbu sa vremenom, bilo da se radi o velikim količinama padavina koje poplave njive ili pak o suši. Drugi veliki problem su štetočine, koje mogu naprave toliko štete na poljima da bude uništen gotovo ceo prinos.

Mnoge od njih ne biraju staništa, odnosno ratarske vrste koje će da „nasele“. Svaka od štetočina različito se ponaša pa je moguće da napadne određeni deo biljke, a neke od njih sisaju biljne sokove, dok neke druge napadaju koren ili plod. S obzirom na njihove specifičnosti, na srpskim njivama izdvaja se nekoliko vrsta štetočina koje su najzastupljenije i koje ujedno predstavljaju najveću opasnost za useve.

Glodari – štetočine koje jedu sve pred sobom

Dobro je poznato da su omiljena staništa miševa i pacova njive. Takođe, glodari su opasne štetočine i oni su najveći krivci za gubitke na poljoprivrednim gazdinstvima. Zbog bezbednog staništa i lako dostupne hrane tokom cele godine, Jovan Negovan, ispred udruženja Pančevački ratari, za Bizportal kaže da su „glodari na njivama kao u raju“.

– Mi stalno imamo problema sa glodarima. Nekako smo navikli na njih, a najčešće se hrane zrnom kukuruza, pšenice, ječma i drugih žitarica, nažalost, posle toga prinos je neupotrebljiv – rekao je Negovan, i dodao da su prenosioci raznih bolesti, tako da je najveći problem kad ih zateknu u skladištima, jer te žitarice posle ni stoka ne sme da jede.

Zbog čestog razmnožavanja i činjenice da jedna ženka, na primer poljskog miša, može imati i do sedam okota, time brzo dolazi i do prenamnožavanja glodara, pa samim tim ove male armije naprave veliku ekonomsku štetu.

Tkođe, pored miševa i pacova, postoji još jedan veći glodar koji obožava njive – hrčak. Hrčak može da poraste i do 30 centimetara. Nosi ne tako sjajnu titulu, ekonomski najštetnijeg glodara, a na samom tronu je zato što oštećuje celu biljku, od korena preko ploda do semena pri čemu je nastalu štetu nemoguće sanirati.

Kako zimu provode u hibernaciji, oni tokom leta su veoma aktivni i trude se da sakupe što veće količine hrane, pritom ne birajući šta će da napadane – kukuruz, suncokret, šećernu repu…

Zbog velike opasnosti od glodara deratizacija je obavezna. To je ujedno i najefikasniji način da se spreči njihovo razmnožavanje i predupredi moguća velika materijalna šteta.

Leptiri – na oko lepi insekti koji mogu da naprave ogromnu štetu

Iako živopisnih boja i prijatni za oko, leptiri su insekti koji mogu napraviti velike probleme poljoprivrednicima. Zbog specifičnog načina razmnožavanja, leptir iza sebe ostavlja gusenicu koja može pričiniti veliku štetu na plodu. Pre nego što se formiraju u odraslu jedinku, gusenice imaju izrazito veliki apetit tako da naši ratari uvek obraćaju pažnju na adekvatnu zaštitu od insekata, a u ovom periodu na meti je kukuruz.

– Krajem meseca dolazi nam nova muka – leptiri. Larve im se nalaze u samom srcu zrna kukuruza, odakle izlaze kada dobiju krila i tako čine zrno znatno lakšim – objasnio je Negovan.

Kako kaže, kada je larva unutar kukuruza i kada se stavi na kantar, teži je čak od 5 do 10 odsto.

– Najgora solucija je da larva ostane nešto duže u kukuruzu, tada ostaju crna „zrna“ i podsećaju na čija seme. Zatim kukuruz poprima gorak ukus i stoka ne želi da ga jede, a mi ne možemo da ga prodamo – zaključio je Negovan.

Vaši i cikade

Biljne vaši ne važe za probirljive štetočine, mogu se naći na gotovo svim ratarskim kulturama, to jest na njihovim listovima. Hrane se biljnim sokovima i dovode do sušenja biljaka, a razmnožavaju se jako brzo tako da je ključna stvar brzina u suzbijanju ovih štetočina.

Uljana repica, ječam, pšenica, koja god biljka, ne biraju stanište i lako se naseljavaju. Pored toga što sisanjem biljnih sokova suše biljke, mogu biti prenosioci raznih virusa.

Cikade, kao i biljne vaši, naseljavaju sve biljke, isto tako hrane se sisanjem biljnih sokova. Kako biljka gubi hranljive materije, tako se sprečava rast i napredak biljke koja kasnije ne može normalno da se razvije što umanjuje prinost na poljima.