CENA STAJSKOG ĐUBRIVA OTIŠLA U NEBO Nema ga dovoljno, a trenutno vredi više nego pšenica – šta činiti ovog proleća

BizPortal/V.P. | 11:02 | 14.04.22 Biz info

Muke ratara zbog manjka gnojiva.

Pixabay/12019

Nezapamćeno poskupljenje đubriva je zadalo muke ratarima širom Srbije, a njihovi usevi ostaju uskraćeni za prehranu od vitalnog značaja. Rast cena đubriva je kako globalni, tako i lokalni problem koji je pre svega uzrokovan ratnom operacijom u Ukrajini ali i rastom cena energenata.

Ukrajina i Rusija su pre rata bile među najvećim svetski izvoznicima ovog proizvoda. Rusija je bila jedan od najvećih izvoznika azotnih proizvoda u 2021. godini, u koje spada mineralno đubrivo. Usled ratnih dejstava na istoku kontinenta obustavljen je izvoza ovog proizvoda iz Rusije, a cene obaraju rekorde. Tri puta su veće nego prošlog proleća! To će prvo osetiti poljoprivredna tržišta koja su odmah reagovala na probleme sa snabdevanjem. Tu je i pokupljenje gasa koje u visokom procentu učestvuje u proizvodnji đubriva.

Kao epilog imamo enormno poskupljenje mineralnih đubriva. Poljoprivrednicima je najveća briga kako sada prehranti kukuruz i pšenicu. Treba obaviti prolećnu setvu, a valja nešto i zaraditi.

Koliko će poskupljenja na tržištu mineralnih đubriva uticati na setvu u Srbiji i kako će se situacija sa cenama kretati u narednom periodu, pitali smo Milana Prostrana, agroekonomistu.

“Azotara“ je od vitalne važnosti za domaću poljoprivredu

– Mi smo zemlja koja ima skromnu potrošnju mineralnog đubriva. Maksimum potrošnje smo imali početkom 90-ih godina. Ukupno oko milion i po tona đubriva. Sredinom devedesetih, u vreme sankcija, naša potrošnja je spala na 250 hiljada tona. Danas smo dostigli nivo potrošnje između 700 i 800 hiljada tona potrošnje mineralnog đubriva. Još uvek smo daleko od onih nekadašnjih milion i po tona potrošnje – rekao je Prostran.

Domaća industrija je usled ratova, sankcija i raznih nedaća koje su našu zemlju snašle, devastirana. Slično se dogodilo i sa fabrikama đubriva. Dobra vest je da je Azotara u Pančevu, koja se bavi prozvodnjom prehrane za useve, obnovila svoju proizvodnju.

-Nju bi, ako je ikako moguće, trebalo prevesti u državno vlasništvo, jer je od vitalne važnosti za našu poljoprivredu.

Manje đubrenja useva, manji prinosi

Takođe, pored sirovih fosfata, ono što u viskokom procentu u učestvuje u industrijskoj prozvodnji đubriva je i prirodni gas, koji nikada nije bio jeftin, ali danas mu je vrednost na maksimumu. I pandemija koronavirusa je uticala na rast cene.

Dva faktora su važa da se pomenu – Prostran je istakao da smo setvu završili na nekih 800 hiljada hektara. Pšenica je posejana na oko 640 hiljada hektara.

– Videćemo tačno kad se požnje. Tokom setve je upotrebljeno đubrivo sa nešto višom cenom. I pandemija je imala svoga uticaja na rast cena hrane, promet itd. Ovde se misli kada je prihranjivanje pšenice u proleće, i kada je u pitanju prolećna setva. Setva treba da se obavi na 2 miliona hektara – kaže Prostran.

– Đubrivo će imati veliki udeo u ceni koštanja useva i to posebno kod farmera koji budu upotrebili punu agro-tehniku- rekao je on i izrazio bojazan da će iz tog razloga veliki broj, pre svega, malih i srednjih farmera (koji obrađuju od pola do pet hektara poljoprivrednog zemljišta) odustati od đubrenja useva. Ili će upotrebiti jednu vrlo malu količinu “prehrane“. A to će, na kraju, rezultirati i manjim prinosima – rekao je on.

Ne zaboravimo da i od prirode i neba nešto zavisi jer će kad su konačni prinosi u pitanju, konačnu reč dati vremenske (ne)prilike. Nadamo se da neće biti velike suše ovog proleća i leta.

Na cenu đubriva utiče i cena gasa

Osim toga, Prostran navodi da kada bismo imali razvijenije stočarstvo mi bismo mogli “stajnjakom“ da kompenzujemo skupo veštačko đubrivo. Međutim, nemamo dovoljno goveda, koja emituju najviše stajnjaka. Uticaj cene mineralnog đubriva na cenu finalnog proizvoda – kukuruza, pšenice, soje, šećerne repe, suncokreta, povrća (sve ono što je biljna proizvodnja) zavisiće od toga da li će se primenjivati puna agro-tehnika, pedeset odsto manja ili bez upotrebe đubriva.

Neizbežno je, ali moramo pomenuti sukob u Ukrajini i sankcije prema Rusiji koje su, takođe, u velikoj meri uticali na formiranje cene mineralnog đubriva. Ove zemlje su jedne od najvećih izvoznika mineralnog đubriva na svetu, ali sa tih tržišta sada ne stižu ovi proizvodi.

Milan Prostran navodi da je Rusija još pre početka invazije zabranila izvoz. Naša zemlja je uglavnom uvozila đubrivo iz Ruske Federacije, Ukrajine i neke manje količine iz Belorusije. Pored toga, on ponavlja da vest o nedavnom pokretanju proizvodnje Azotare u Pančevu budi optimizam. Međutim, ostaje problem cene gasa.– Videćemo kako će to da ide, ali Azotara ne može da proizvodi đubrivo bez gasa. Imamo nešto povoljniju cenu gasa. Po ugovorima, do kraja maja. Šta će biti posle, niko ne zna i ne može sa sigurnošću da predvidi – kaže naš sagovornik.

Treba se okrenuti “stajnjaku“

Ono što znamo je da imamo iskustva u ovoj vrsti proizvodnje. Imamo još fabrika đubriva koje su nekada bile uspešne i koje bi mogle da se “ožive“ i započnu sa ponovnom proizvodnjom.

– U hemijskoj industriji u Prahovu, postoje postrojenja koja nisu upropašćena. Na temu pokretanja novih pogona bi trebalo razmišljati u narednom periodu, kazao je Prostran i naglasio da će dalji razvoj situacije zavisiti od cene gasa koja bude aktuelna.

– Sada je teško projektovati cenu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Možda ćemo preciznije znati nešto s jeseni. Da vidimo kakav će biti rod i kako su na finalnu cenu proizvoda uticali svi ovi faktori koje smo spomenuli – istakao je on.

Jedno je sigurno, ako se uskoro otvore kanali kojima smo uvozili poljoprivredno gnojivo iz zemalja koje su najveći proizvođači poljoprivrednog gnojiva i ako brzo utihnu ratni sukobi na krajnjem istoku Evrope, na jesen se možemo nadati vraćanju cena na prihvatljiv nivo i normalizaciji situacije.

Naš sagovornik je na kraju razgovora naglasio da je danas najunosnija prozvodnja stajnjaka. Unosnija čak nego proizvodnja kukuruza ili pšenice.

– Znate, ko ima goveda on danas prodaje stajsko đubrivo, ukoliko nema potrebe da ga na svojim usevima koristi. Zato što on zarađuje više po prikolici stajnjaka, nego na prikolici pšenice! Stajnjak je dostigao fantastično visoku cenu, višu nego finalni proizvod – zaključio je Milan Prostran.